Zašto Je Lična Promena Toliko Teška?

Lična promena je proces koji zahteva vreme, energiju i posvećenost. Iako svi povremeno osećamo potrebu da nešto promenimo u svom životu, ta promena retko kada dođe lako. Postoji nekoliko ključnih razloga zbog kojih nam je teško da se promenimo, uključujući:

Glavni razlozi zbog kojih je lična promena teška

U nastavku ćemo detaljnije analizirati svaki od ovih ključnih izazova na putu lične promene.

Navike i zona komfora

Jedan od glavnih razloga zašto nam je teško da se promenimo jesu navike i zona komfora. Ljudi vole rutinu i predvidljivost. Navikli smo da radimo određene stvari na određeni način. Kada pokušamo da uvedemo nove obrasce u svoj život, to remeti ustaljene tokove i unosi haos.

Zona komfora predstavlja skup aktivnosti i ponašanja u kojima se osećamo prijatno i sigurno. Sve što je novo i nepoznato, izlazi iz okvira naše zone komfora. Zbog toga promene inituitivno doživljavamo kao pretnju koja nas gura u nesigurnost.

Da bismo uspešno izvršili neku ličnu promenu, moramo biti spremni da izađemo iz svoje zone komfora. To zahteva hrabrost i istrajnost. Na putu do novih navika očekuju nas brojni izazovi:

• Teškoće u savladavanju novih veština
• Početničke greške koje vode ka frustraciji
• Osećaj nelagodnosti u novim situacijama

Sve ovo deluje obeshrabrujuće za većinu ljudi. Zbog toga se radije držimo poznatih obrazaca, makar nam oni i ne donosili zadovoljstvo. Konformizam je lakši od promene.

Da bismo prevazišli ovu prepreku, potrebno je da postepeno uvodimo novine u svoj život. Male promene koje sprovodimo uporno i strpljivo vremenom postaju nove navike. Tako proširujemo svoju zonu komfora i jačamo svoju sposobnost za buduće promene.

Strah od neuspeha

Još jedna velika prepreka na putu ka ličnoj promeni jeste strah od neuspeha. Svaka promena sa sobom nosi neizvesnost. Ne znamo da li ćemo uspeti da izdržimo u novom režimu ishrane, da ostvarimo bolje rezultate u poslu zahvaljujući dodatnom angažovanju ili da poboljšamo odnos sa partnerom uvođenjem novih navika.

Taj osećaj nesigurnosti plaši ljude više nego sam trud koji je potreban da bi došlo do pozitivne promene. Zbog toga odustajemo i pre nego što smo zaista uložili ozbiljan napor. Uvereni smo da ćemo sigurno doživeti neuspeh.

Ovakav poraznički stav potiče iz niske samopouzdanosti i nepoverenja u sopstvene snage. Da bismo ga prevazišli, potrebno je razvijati pozitivniji pogled na sebe. Takođe, važno je shvatiti da sitni padovi i povremeni neuspesi neminovno dolaze tokom procesa promene. Oni su sastavni deo tog puta, a ne znak da treba odustati.

Ako u promenu krenemo sa predubeđenjem da ćemo sigurno doživeti neuspeh, vrlo brzo ćemo odustati i time potvrditi sopstvena negativna predviđanja. Umesto toga, zdravije je razmišljati po principu "krenuću hrabro u promenu, bez obzira na moguće prepreke". Ovakav stav povećava šanse da izdržimo na putu ličnog rasta.

Sekundarna dobit od postojećih obrazaca

Čak i kada smo svesni da nam određena navika ili obrazac ponašanja šteti, teško se rešavamo da je promenimo. Zašto je to tako?

Jedan od ključnih razloga jeste taj što iz trenutnog stanja izvlačimo neku sekundarnu dobit - osećaj zadovoljstva, ma koliko mali bio. Na primer, pušači uživaju u ritualu paljenja cigarete iako znaju da im šteti. Zavisnici od interneta osećaju zadovoljstvo tokom pretraživanja mreže, iako to utiče na njihovu produktivnost.

Da bi uspešno prekinuli takva samodestruktivna ponašanja, prvo moramo biti spremni da se odreknemo dobiti koju iz njih izvlačimo. To je često bolan i stresan proces. Zbog toga nam mozak pokušava da racionalizuje i zamagli stvarnu štetu koju trpimo zbog navike koju nastojimo da sačuvamo.

Kada postanemo svesni mehanizma sekundarne dobiti, lakše ćemo uočiti kada nam on otežava ličnu promenu. Tada možemo da uložimo dodatni napor i volju kako bismo prevazišli taj unutrašnji otpor prema pozitivnim promenama.

Ambivalentnost

Lična promena često budi ambivalentna osećanja. S jedne strane, intelektualno shvatamo da nam je potrebna transformacija. Ali sa druge strane, emocionalno smo vezani za postojeće stanje. Ta unutrašnja borba između dve suprotne težnje dodatno otežava proces menjanja.

Recimo da shvatite da biste trebali da smanjite konzumaciju slatkiša kako biste smršali. Ali istovremeno, obožavate čokoladu i kolače. Ili, svesni ste da biste trebali manje da visite na društvenim mrežama kako biste bili produktivniji. Međutim, navikli ste da svako malo proveravate Fejsbuk nalog iz dosade ili kompulzije.

Ovakva unutrašnja borba između dve suprotne želje naziva se ambivalentnost. Ona dodatno otežava i usporava proces promene. Dok god u nama žive dve kontradiktorne težnje, biće nam teško da istrajemo u krupnim pozitivnim promenama.

Ambivalentnost je normalna i uobičajena pojava kod većine ljudi. Da bismo je prevazišli, možemo primenjivati sledeće strategije:

• Postavljanje jasnih ciljeva i prioriteta
• Fokusiranje na dugoročne koristi od promene
• Podela velikih promena na male korake
• Uviđanje kontraproduktivnosti ambivalentnosti
• Jačanje discipline i samokontrole

Iako je ambivalentnost snažna prepreka ličnom rastu, sa pravim pristupom i trudom možemo je učiniti upravljivom. Ključno je da promenu posmatramo kao proces, u kome će biti uspona i padova. Važno je fokusirati se na smer kretanja, a ne na pojedinačne bitke sa samim sobom.

Prevazilaženje unutrašnjih otpora

Da rezimiramo, postoji nekoliko ključnih unutrašnjih otpora koji nam otežavaju ličnu promenu:

1. Sila navike - teškoća napuštanja starih obrazaca
2. Strah od neuspeha - neizvesnost novog pravca
3. Sekundarna dobit - odricanje od zadovoljstava iz trenutnog stanja
4. Ambivalentnost - unutrašnji konflikt oko promene

Kako da prevaziđemo ove prepreke? Evo nekoliko saveta:

1. Spoznaja štetnosti trenutnog stanja

Prvi korak je da postanemo duboko svesni koliko nas naše trenutno stanje i ponašanje koče u životu. Moramo razumeti da promena nije samo poželjna, već i neophodna.

2. Jačanje motivacije

Zatim je važno pronaći snažnu motivaciju za promenu - bilo da su u pitanju zdravstveni problemi, narušeni odnosi ili nezadovoljstvo sobom i svojim životom. Moramo verovati da će promena doneti boljitak.

3. Postavljanje jasne vizije

Potrebno je da imamo jasnu sliku željenog budućeg stanja. Kada vidimo konkretne dobiti do kojih će promena dovesti, lakše ćemo prevazići otpore.

4. Koraci i strpljenje

Promenu je najbolje sprovesti postepeno, korak po korak, sa strpljenjem. Male pobede gradiće našu veru u proces i ojačati motivaciju.

Ako uporno i mudro primenjujemo ove savete, bićemo u stanju da transformišemo sebe nabolje uprkos brojnim mentalnim preprekama. Lična promena zahteva hrabrost, ali donosi ogromne nagrade.

Pitanja u vezi lične promene:

Zašto je teško promeniti navike?
Ljudi vole rutinu i teško napuštaju ustaljene obrasce ponašanja. Promena navika zahteva strpljenje i spremnost da izađemo iz zone komfora.

Šta izaziva strah od neuspeha?
Neizvesnost koju donosi svaka promena. Potrebno ja jačanje samopouzdanja i pozitivniji pogled na sebe.

Zašto zadržavamo loše navike i ponašanja?
Zbog "sekundarne dobiti" - osećaja zadovoljstva ili koristi koje iz njih crpimo. Potrebno je odreći se te dobiti.

Šta je ambivalentnost i kako utiče na promenu?
Unutrašnji konflikt između želje za promenom i vezanosti za staro stanje. Otežava konkretne akcije zbog kontradiktornih težnji.

Kako prevazići unutrašnje otpore prema promeni?
1) Svest o štetnosti sadašnjeg stanja
2) Jačanje motivacije
3) Postavljanje jasne vizije
4) Strpljenje i postepene promene

Kakva je uloga emocionalne inteligencije u ličnim promenama?
Emocionalna inteligencija igra ključnu ulogu u prevazilaženju unutrašnjih otpora prema ličnim promenama. Ona podrazumeva sposobnost da prepoznamo i upravljamo sopstvenim emocijama, kao i emocijama drugih.

Razvijanjem emocionalnih veština možemo sebe učiniti otvorenijim prema ličnom rastu i spremnijim da prihvatimo izazove koje on nosi. Zato je emocionalna pismenost važan saveznik na putu promene.

Frustracije zbog promene

Jedna od osnovnih frustracija koju osećamo pokušavajući da napravimo svoje pozitivnine promene...

Jeste način na koji mi sagledavamo i ocenjujemo svoje rezultate. Mi procenu 'svog uspeha' uvek vršimo iz perspektive 'realnog vremena'.

 U tom „realnom vremenu“ svako naše iskustvo naizgled je linearno, odnosno deluje kao da nam se stvari dešavaju u nizu, jedna za drugom. Mi ih skoro nikad ne posmatramo i ne ocenjujemo zbirno, nego svaku stvar pojedinačno, u trenutku kad nam se dogode.

Međutim, sa našom usvojenom percepcijom vremena, kao što su minuti, sati, dani, nedelje, meseci i godine, čini nam se da se promene dešavaju veoma sporo. Zbog te percepcije „realnog vremena“ ljudi proces promene, koji neminovno traje, posmatraju kroz svoje trenutno ponašanje, tražeći potvrdu da se promena već desila.

Upravo iz tog razloga naše svesno posmatranje procesa promene dovodi do toga da se promene, naročito one koje zaista želimo, dešavaju veoma sporo. Da bismo nešto smatrali „sporim“, mora se uzeti u obzir jedinica vremena. Kao rezultat ovakvog našeg posmatranja, promena se retko kad dešava onom brzinom koju mi želimo.

Šta je naša realnost?

Međutim, ako na trenutak izostavimo taj koncept „realnog vremena“ ili ga posmatramo kroz duže vremenske periode, godine ili čak decenije, videćemo da nam se promene stalno dešavaju i pri tome je naše svesno tumačenje nebitno.

Znači, jedno je sigurno – Promena se uvek dešava! Doduše, ne onom brzinom kojom mi očekujemo, ali se definitivno uvek dešava! 

Drugim rečima, ako izuzmemo protok vremena, promena se uvek dešava „odmah“ zato što u svakom trenutku našeg života, fizički gledano, postoji samo sadašnjost. Odnosno, posmatrano iz perspektive trenutka u kome se sada nalazimo, sve drugo, i prošlost i budućnost, samo su naša iluzija.

To nas dovodi do ključnog objašnjenja: "Sve što osećate u vezi sa bilo čime u svom životu deo je vašeg života, samim tim isključivo Vi snosite punu odgovornost za to"

Emotivni Fokus nam upravo to i dokazuje. Sve što nam se dešava u životu uopšte nije slučajnost, nego rezultat tačno određenih koraka, koje naš um konstantno koristi na uvek isti, predvidiv način.