Svest – Podsvest

Ono što pokreće sve naše organe, upravlja svim našim sistemima, definiše kako se osećamo, ponašamo, razmišljamo i kako kao celina funkcionišemo, to je naš unutrašnji 'Operativni Sistem' koji se naziva UM.

Naš um se sastoji od dva nivoa: Svest - spoljašnji nivo & Podsvest - unutrašnji nivo

SVEST - spoljašnji nivo uma 

Ovo je nivo uma koji barata našim čulima: vid, sluh, ukus, miris i dodir. Sva naša čula su okrenuta i usmerena ka spoljnom svetu.

Samim tim glavni zadatak naše svesti je skupljanje informacija iz spoljnog sveta.

Prikupljajući razne informacije putem naših čula, svest ima važan zadatak učenja znanja i veština koje su nam neophodne da bi opstali u ovom svetu.

S obzirom da je svest ’spoljni’ nivo uma, sve informacije koje stižu automatski se porede sa našim unutrašnjim, već postojećim znanjem i iskustvom o njima.

To poređenje funkcioniše kao ’filter realnosti’ našeg uma, tako da svaka informacija o kojoj već imamo postojeće znanje i iskustvo, biva tretirana u skladu sa tim našim već postojećim.

Ovaj proces poređenja novih informacija sa našim postojećim znanjem i iskustvima, automatski aktivira 'kritičku osobinu' naše svesti.

Osobine svesti

Spoljni nivo našeg uma ima nekoliko bitnih osobina, koje konstantno utiču na naš doživljaj realnosti:

* Analitičnost je prva osobina naše svesti. Ona se ogleda u našoj sposobnosti da analitički posmatramo svaku situaciju, rastavimo je na delove i potražimo adekvatno objašnjenje u našoj internoj bazi podataka(naša prošla iskustva).

To pretraživanje interne baze podataka (našeg postojećeg znanja) odvija se velikom brzinom, zato što u nama već postoje iskustva i reakcije, skoro za svaku situaciju u kojoj se nađemo.

Te postojeće, nama poznate reakcije i ponašanja, uvek se iznova primenjuju, potpuno automatski.

* Racionalnost je sledeća osobina svesti. Ova osobina svesti nam služi da uvek nađemo ’racionalna’ objašnjenja za sve naše postupke, reakcije, razmišljanja i ponašanja bez obzira da li su oni dobri ili ne za nas (pušenje, gojaznost, alkoholizam, itd.).

Najveći problem sa tim "racionalnim objašnjenjima" naših ponašanja ogleda se u tome što to nikada nije pravo objašnjenje.

Na primer, pušači kažu: Pušim zato što me to smiruje, daje mi vreme da smireno reagujem i sl. Debeli ljudi kažu: Ja sam debeo zato što jedem kad mi je dosadno, kad sam nervozan, kad sam tužan, kad sam pospan, kad sam razočaran, itd.

Sigurno ste odmah primetili, da svi navedeni razlozi su isključivo 'lična objašnjenja'. Lična su zato što su posledica našeg ličnog znanja. Pušači pre nego što su stvorili tu naviku slušali su druge pušače kako pričaju: Pušim zato što me to smiruje, pušim zato što...

Debeljuce su čule druge debeljuce kako kažu: Jedem zato što sam nervozan, jedem zato što mi je dosadno, jedem zato što sam nesrećan, itd. Oni su te razloge, kad su ih čuli prihvatili kao svoju istinu, jer je to bilo prvo iskustvo sa tom informacijom.

To je pokazatelj da naša svesna 'racionalna objašnjenja' naših ponašanja, nikada nisu opšte prirode, nego isključivo i uvek samo naša 'lična objašnjenja' koja su posledica 'našeg ličnog znanja'.

* Kritičnost je sledeća osobina svesti. Ova osobina se ogleda u našoj stalnoj spremnosti da automatski kritikujemo i osporavamo sve ono što nije u skladu sa našim već postojećim znanjem.

U praksi to izgleda ovako: Sve informacije koje su u harmoniji sa našim već postojećim znanjem bivaju prihvaćene, a sve one koje nisu, automatski se kritikuju, osporavaju i odbacuju.

Pri tome, ovo poređenje informacija između 'svesti - naša čula & podsvesti - naše postojeće znanje' nikada se ne vrši na osnovu podele tipa: 'dobro-loše ili pozitivno-negativno', nego isključivo na osnovu 'familijarnosti', odnosno snage 'nama već poznatog'.

Drugim rečima, kada se direktno suoče bilo kakve nove informacije i naše postojeće znanje, to postojeće znanje uvek ima prioritet, bez obzira na to koliko nam se nove informacije svesno sviđaju i mi želimo da one deluju.

Ako vam ovaj segment i dalje nije jasan, setite se šta se desilo sa svim onim lepim željama i pozitivnim mislima, koje ste do sada ponavljali?

* Snaga Volje je izuzetno važna osobina naše svesti. Ona je demonstracija naše želje za razvojem i stalnim napretkom. Ona je ta koja nas pokreće na akciju.

Zahvaljujući toj osobini, mi smo prohodali, progovorili i naučili sva ona znanja i veštine sa kojima danas uspešno baratamo.

Međutim, kako smo odrastali i polako se punili stavovima i uvrenjima o svojim sposobnostima, tako se ta naša, inicijalno neverovatna želja za razvojem i napretkom polako smanjivala...

Hoću da smršam 23 kg.

Tako dolazimo do vremena sadašnjeg, gde naša želja da se promenimo i naučimo nešto novo zavisi od “snage naše volje”.

Pri tome, “snaga naše volje” traje vrlo kratko, odnosno onoliko dugo, koliko traje adrenalin koji se izlučio sa tom idejom o promeni.

Ali, to već znate, međutim da li znate zašto “snaga naše volje” traje tako kratko?

Snaga volje uvek traje kratko, zato što svaki put kada poželimo nešto da promenimo u svom životu, ta naša želja se automatski suočava sa našim već postojećim iskustvima, stavovima i uverenjima na tu temu, odnosno sa kritičkom osobinom naše svesti.

Na primer, možete reći: ’’Baciću cigarete i baš ništa me neće naterati da ih ponovo zapalim!’’ ili možete reći: “Od danas jedem samo kad sam stvarno gladan”, ali…

Pa svi znamo koliko to obično traje, pre nego što vas neko “iznervira’’ i vi zapalite jednu ili uđete u frižider i zaključate vrata za sobom.

Svi ovi pokušaji, traju upravo onoliko, koliko traje hitac adrenalina stvoren tom lepom idejom i željom. Kada adrenalin izvetri, uključuje se ’kritička osobina svesti’ i vi počinjete da kritikujete i osporavate tu ideju, bez obzira što te rezultate baš želite.

Dakle, snaga naše volje, baš i nije neka snaga

Da rezimiramo: Svest je spoljni nivo uma, koji se bavi našim spoljnim dešavanjima. Svest prima informacije iz spoljnog sveta putem naših pet čula: vid, sluh, ukus, miris i dodir.

Svest radi po principu: Ono što primećujem mojim čulima to postoji i to mogu da razumem! Sve druge informacije koje stižu do naše svesti, a ne dolaze putem čula, zbunjuju našu svest u potpunosti.

Taj spoljni, svesni nivo uma, okružuje unutrašnji nivo uma – podsvest, koji se bavi lično našim unutrašnjim dešavanjima.

PODSVEST – unutrašnji nivo uma

Ovo je nivo uma, koji upravlja svim dešavanjima u našem telu, uključujući i glavu, pa samim tim i našim životom. Naša podsvest se nikada ne bavi spoljnim svetom, nego isključivo nama lično.

Podsvest barata i upravlja informacijama, koje do naše svesti stižu iznutra iz našeg tela i to je jedino što je zanima i čime se bavi.

Te unutrašnje informacije manifestuju se u obliku telesnih senzacija, koje mi fizički osećamo u sebi i zato ih nazivamo našim osećanjima.

Osećam da to mogu...

Podsvest živi van realnog vremena, što znači da za nju ne postoji prošlost i budućnost, samo sadašnjost!

Šta god da nam se dogodilo u prošlosti, to je ostalo zauvek urezano u našoj podsvesti i dalje postoji u njoj kodirano kroz naša osećanja, kao da se to dešava upravo sad, ovog trenutka.

Da bi bolje razumeli kako ovaj nivo uma funkcioniše, najjednostavnije je da ga uporedimo sa kompjuterom. Zato što svaki kompjuter funkcioniše po istim principima kao i naš um
.
Vi znate da kad kupite novi kompjuter i pokušate nešto da uradite na njemu, desi se ništa!

Razlog tome, što u novom kompjuteru nema svih onih programa, koji vama trebaju...

Kad ih instalirate, vaš kompjuter kreće da radi koristeći te instalirane programe.

Upravo je to način i princip po kome radi naša podsvest. Podsvest je u stvari najsavršeniji biološki kompjuter.

Kad smo se rodili, naši kompjuteri su bili skoro potpuno prazni, bilo je par osnovnih programčića, koji pokreću naše organe i vitalne funkcije...

Svakog dana od tada mi slušajući, gledajući i učeći, dodajemo neke nove programe i pojačavamo one postojeće.

Uloga podsvesti

Osnovna uloga i glavni prioritet naše podsvesti je lično naš život. Precizno rečeno: Naša podsvest UVEK demonstrira naša lična osećanja 'O sebi - U sebi - Za sebe'

Naša podsvest pamti apsolutno sva dešavanja u nama i oko nas, 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, svih 365 dana u godini.

Kompletan naš život, od prvog trenutka, kad smo oživeli kod mame u stomaku, ostao je zabeležen u našoj podsvesti.

Osnovno pravilo naše podsvesti je sledeće: Ona nas održava osobom kakvi smo danas, a uvek na osnovu naših postojećih programa reagovanja, ponašanja i razmišljanja.

Drugim rečima, naša podsvest ima funkciju 'autopilota' koji nam omogućava da radimo više stvari istovremeno, bez potrebe da se svesno koncentrišmo na svaku od njih ponaosob.

Vožnj automobila je tipičan primer toga, zato što vožnja podrazumeva mnoštvo malih operacija, koje radimo simultano, bez ikakvog svesnog napora.

Svaki put kad sednete u auto i vozite, vi ne razmišljate o papučicama i ručicama, nego o nekoj stotoj stvari, a auto kao da ide sam, zato što ima autopilota - Vas.

Ovo se dešava zato što sva znanja, veštine i ponašanja, koja smo usvojili kao svoju automatsku reakciju, prestaju da budu predmet interesovanja naše svesti.

Kad joj čujem glas, odmah osećam...

Sve naše 'automatske reakcije' uvek su posledica sličnih situacija, koje su nam se već desile u zivotu. To znači da su naša prethodna iskustva kreirala model našeg 'automatskog' reagovanja i ponašanja, kako u današnjim, tako i u svim budućim, sličnim situacijama.

Ovde su smeštene sva naša uverenja, kako dobra tako i loša. Upravo zato je tako teško snagom volje promeniti pogrešna uverenja i destruktivna ponašanja koja su njihova direktna posledica.

Nažalost kod većine ljudi nakon godina negativnog programiranja jedna od osnovnih karakteristika njihove podsvesti je “negativnost” koja je nastala usled silnih sugestija koje su slušali i ponavljali sami sebi godinama: Ti si nesiguran, Baš si debeo, Odustani, Ne vredi ni pokušavati, Baš si nesposoban, itd.

Njihova podsvest je usvojila te i takve sugestije i pretvorila ih u njihova uverenja, odnosno u “njihovu istinu” o sebi. To se dešava zato što u trenutku i vremenu kad su prvi put slušali te i takve sugestije, nisu imali ni dovoljno znanja, a ni životnog iskustva da ih odbace kao netačne i katastrofalne po njih.

Od sutra ne pušim 🙂

I onda jednog dana kada odluče da je vreme za pozitivne promene i krenu s puno entuzijazma da bombarduju sebe “lepim i pozitivnim sugestijama” o sreći, zdravlju i uspehu ispostavi se da nema promene.

Kako to, zašto to? - Pitamo se, jer iskreno želimo da se promenimo.

Ovo nas dovodi do spoznaje da su sve informacije, odnosno sugestije u jednom trenutku našeg života bile potpuno nove za nas.

Da bi postale naša današnja uverenja i prateća ponašanja, prvo su kodirana u našoj podsvesti, našim osećanjima. Samim tim, što su jača osećanja u vezi neke informacije, to će naša uverenja u vezi te informacije biti dublje urezana u našu podsvest.

Ujelo me kuče...

U ekstremnim situacijama, ovo vodi ka “trenutnom znanju”. Ovakvo iskustvo se obično stiče u šok situacijama tipa : “Čovek koga je ujelo kuče” ili “Dete koje je dotaklo vrelu ringlu”. Ovakva šokantna iskustva, praćena su jakim osećanjima, koja trenutno bivaju urezano duboko u sve nivoe uma.

Drugi način, da se nove ideje utisnu duboko u podsvest je putem ponavljanja. To je upravo način kojim mi učimo dobre stvari, ali isto tako to je način kojim se stvaraju loše navike.

Stalnim ponavljanjem određene informacije ili sugestije, naša reakcija na nju postaje uobičajena i automatska. Bez obzira da li mi tu našu reakciju, koja je posledica inicijalnih i čestih ponavljanja, posle izvesnog vremena smatramo lošom.

Znam da ne bih trebao...

Pitajte svakog pušača kakav ukus su imale njegove prve cigarete, a on i dalje puši? Svesno gledano, kazaće vam da su prve cigarete bile odvratne i da je tad znao, ono što sad zna, nikad ih ne bi zapalio. Ali, to nije snaga prvog utiska. To je njegovo sadašnje svesno, logičko, racionalno razmišljanje.

Snaga prvog utiska su "njegova osećanja u vezi njega" u trenutku kad je palio svoje prve cigarete. Palio ih je sa sebi dragim ljudima i zato se osećao: Važan, Bitan, Jak, Odrastao, Buntovnik, itd. Ta fenomenalna osećanja su “snaga prvog utiska” o pušenju, a ne njegovovo sadašnje razmišljanje. Taj prvi utisak, odnosno njegova dobra osećanja vezana za prvi utisak su ono što ga još uvek tera da puši.

Zaključak se nameće sam, što su jača osećanja koja prate nove ideje, to je potrebno manje ponavljanja da bi ta ideja bila prihvaćena u podsvesti. Jednom prihvaćena i usvojena ideja postaje program ponašanja.

Windows 98 ili...

Međutim, kao što ćemo videti, ponekad je potrebno da unapredimo naše stare, zastarele programe ukoliko želimo da promenimo i unapredimo naše živote. Ali, tu se odmah javlja problem!

Kao što smo videli na primeru pušača, mi ne možemo promeniti naše programe ponašanja niti logičnim argumentima, niti snagom volje. Jedini način da ih promenimo je da se pozabavimo našim osećanjima i uverenjima o situacijama vezanim za trenutke nastajanja tih programa.

Na primer, ako na osnovu naših iskustava doživljavamo sebe kao debeljuce, mi se onda tako i ponašamo. Ako pak doživljavamo sebe kao: pušače, nesretne ili neuspešne, onda se baš tako i ponašamo, što će reći da mi to i jesmo – u sopstvenim očima.

Evo u čemu je poenta. U potpuno istom, sadašnjem vremenu i okruženju, svako od nas ima svoj lični doživljaj ovog sveta u kome živimo, ali...

Interesantno je da bez obzira na ta naša lična, vrlo često, potpuno suprotna tumačenja ovog istog sveta, svet se ne menja, on ostaje takav kakav je. Jedina razlika je u našem ličnom doživljaju tog sveta.

Lični doživljaj sveta se razlikuje zbog razlike u našim dominantnim osećanjima. To znači da naša dominantna osećanja stvaraju “naš lični doživljaj sveta”. Jednom stvoren, taj doživljaj sveta ostaje takav kakav je kao “naša istina” o svetu, sve dok ga ne promenimo na onom nivou uma na kome je nastao, a to je na podsvesnom nivou!

Funkcije Podsvesti

* Trajna Memorija - Naša podsvest je kao video kamera koja snima non-stop, 24/7 svih 365 dana, čak i noću dok spavamo.

Sve što nam se ikad desilo, što ste ikad čuli, pomirisali ili osetili, ostaje permanentno smešteno i zaključano u velikoj banci sećanja koja se nalazi na unutrašnjem nivou uma u našoj podsvesti.

Ta banka sećanja se naziva trajna memorija. To je memorija u kojoj su pohranjena sva naša iskustva od prvog trenutka života do sad.

Svaka informacija koja je ikad primljena kroz bilo koje od naših 5 čula, čuva se ovde. Tako da počevši od trenutka, kad smo oživeli u maminom stomaku, sve što smo čuli, osetili ili doživeli ostalo je zabeleženo.

Tako počinje stvaranje velike baze podataka, iz koje se stvaraju naša uverenja, navike i modeli našeg ponašanja.

Svi ti podaci nas pretvaraju u ono što smo danas. Svaka naša reakcija, uiverenje i percepcija u vezi nekoga ili nečega, sve se to zasniva na našim iskustvima iz prošlosti.

Jednostavno rečeno: Mi danas, smo refleksija svih naših prošlih iskustava.

Ono što muči većinu ljudi je kako ući u tu trajnu memoriju i kako promeniti podatke zabeležene tamo?

Evo odgovora: Hipnozom možemo ući u trajnu memoriju I izvršiti sve potrebne promene. Taj process se zove 'hipnotička regresija' i predstavlja emotivno putovanje kroz vaš život.

Da ponovim, mi nikada ništa ne zaboravljamo, mi samo ne znamo kako da svesno pristupimo tim sećanjima.

* Osećanja - Fizičke senzacije koje osećamo u svome telu zovu se kao što ime kaže osećanja.

Svaki čovek na planeti zemlji ima unikatne otiske prstiju, onakve kakve nema niko drugi. Isto tako svako od nas oseća svoja osećanja na samo njegov, jedinstven način.

Upravo ta činjenica nam govori da su naša osećanja jedini pravi pokazatelj kakav nam je život. Drugim rečima naša osećanja predstavljaju naš unutrašnji kompas, koji upravlja našim telom i našim životom.

U procesu razvoja svakog čoveka, prvo se razvija sposobnost da oseća senzacije, a potom dolaze svesne kognitivne sposobnosti. Te senzacije koje se fizički manfestuju u našem telu nazivamo Osećanjima.

Ovaj proces osećanja svojih telesnih senzacija prisutan je u svakome od nas i dešava se potpuno spontano bez ikakvog našeg svesnog napora.

Kad se neko oseća loše (strah, strepnja, odbačenost itd.) tada po zakonu “uzrok – posledica” znamo da se toj osobi u životu već desilo nešto što čini da se ona oseća tako. Desilo se nešto što je snagom prvog utiska, praćenog sličnim situacijama u toj osobi prvo stvorilo, a onda pojačalo stav “neprijatno mi je” kao reakciju zaštite. Da to nije tako, u tim situacijama bi u toj osobi postojao otvoren istraživački stav umesto neprijatnog.

Sva naša životna iskustva generišu osećanja. Osećanja stvaraju naše stavove o svim životnim situcijama. Stavovi izazivaju naše reakcije, kako dobre tako i loše.

Upravo je zato toliko teško promeniti stavove i reakcije (navike) svesnim naporom i logičkim razmišljanjem. Oni nisu deo naše svesti. Navike su naša automatska reakcija na situaciju i smešteni su u našoj podsvesti, a podsvest ne poznaje “dobre ili loše” navike.

Naša automatska reakcija, direktna je posledica naših prethodnih iskustava iz takvih i sličnioh situacija. Ovo nam govori da mi uvek pamtimo sva naša iskustva, od trenutka rođenja pa do danas, ali ne glavom(svest), nego telom(podsvest). Prosto neverovatno, zar ne?

Da bi se bilo koja naša reakcija, ponašanje ili stav promenili, prvo je potrebno uspostaviti emotivnu harmoniju, a to se postiže oslobađanjem nagomilanih osećanja koja su stvorila stav, koji nam se svesno ne sviđa. Tek kad se uspostavi emotivna harmonija, moguće je promeniti naše postojeće stavove i ponašanja.

Ovo je neophodno razumeti, zato što kad je neko osećanje u vezi nečega ili nekoga jednom prihvaćeno od strane naše podsvesti, ono je prihvaćeno kao zakon po kome baš tako reagujemo na sve buduće slične situacije. To prihvaćeno osećanje od tog trenutka pa na ubuduće je naša “automatska telesna reakcija” koja uvek izaziva određeno ponašanje u svim sličnim situacijama.

* Reakcije & Navike - To su naša ponašanja u svakodnevnim životnim situacijama za koje kažemo da su spontana, odnosno da su automatska.

Nekada davno, postojao je trenutak u našem životu kad smo prvi put bili u takvoj situaciji i tad nismo znali šta treba da uradimo.

Na osnovu onoga što su nam tad pokazali i rekli (snaga prvog utiska), te sugestije smo usvojili kao svoje ponašanje u toj situaciji. Ponavljanjem tog sugerisanog reagovanja i ponašanja u svim sličnim situacijama, mi smo ga pojačali i pretvorili u svoje naizgled spontano reagovanje na takvu situaciju, odnosno u svoju naviku.

Možda slučajno ili ne, naučeni smo da nikad ne uzimamo u obzir da su naša današnja, logička i racionalna objašnjenja samo posledica našeg znanja koje smo sticali slušajući druge ljude, koji nemaju pojma šta mi osećamo, kako to osećamo i kako su se naša osećanja razvijala.

To nam govori da snaga prvog utiska i ponavljanje inicijalnih sugestija važi kako za pozitivne tako i za negativne programe našeg reagovanja i ponašanja, odnosno naše navike.

Navike same po sebi nisu ni dobre ni loše, one su samo naučena reakcija, koja se javila kao posledica naših inicijalnih osećanja.

Zaključak

Da zaključimo: Mi funkcionišemo koristeći oba nivoa našeg uma, svest i podsvest. Svest je spoljni nivo koji upravlja našim čulima, a podsvest je unutrašnji nivo koji upravlja našim telom. Ta dva nivoa rade u simbiozi i čine proces koji se zove život. Procesor koji povezuje rad naše svesti i podsvesti je mozak.

Znači, naš mozak ne odlučuje ko smo, šta smo i kakvi smo, mozak je samo procesor. Um je taj koji bira i odlučuje. Pri tome, naše postojeće znanje definiše trenutne mogućnosti našeg uma. Vreme je za novo znanje!

Razumevajući i prihvatajući ovo objašnjenje našeg uma, dopuštamo sebi da zadržimo sve ono što nam se sviđa od našeg ponašanja i promenimo sve ono što želimo i što nam danas smeta. Moć promene je 100% u nama.

Najbolji način da uspostavimo trajni most između naše 'svesti i podsvesti' je da naučimo kako da  koristmo svoj Emotivni Fokus!