Pitanja su navigacija našeg Uma i primarni način kako učenja, tako i tumačenja svega.
Prosto je neverovatno koliko veliki uticaj pitanja imaju u procesu oblikovanja naših osećanja, raspoloženja i reakcija kojima definišemo i tumačimo sva svoja životna događanja.
Ovaj program, kao i čitav moj rad na ovu temu, nastali su kao rezultat davanja odgovora na moja mnogobrojna pitanja.
• Šta to usmerava čoveka da bude ono što jeste i da radi to što radi, na baš takav način?
• Šta je pravi uzrok našeg dobrog ili lošeg raspoloženja i svih pratećih ponašanja?
• Šta to čovek govori sȃm sebi, pa se shodno tome oseća uspešnim ili neuspešnim?
• Šta nas usmerava da se osećamo zdravo ili bolesno?
• Kako na što brži i efikasniji način napraviti ozbiljne životne promene?
Odgovori na ova pitanja su mi pokazali da događaji i situacije sami po sebi ne oblikuju nečiji život niti određuju kako će se neko osećati i ponašati. Način na koji osoba analizira događaje i tumači svoje emotivne rekcije jeste ono što njen život i definiše.
Lična tumačenja i emotivna značenja koja osoba pridaje svojim životnim iskustvima određuju kako će se ona osećati, koje će odluke doneti, koje akcije preduzeti, pa samim tim, određuju i njenu dalju sudbinu.
Pitam se pitam...
Znači, način lične procene i analize svog emotivnog doživljaja stvaraju percepciju o tom događaju. To nas direktno vodi do sledećeg pitanja: „Šta je u stvari lična analiza, tj. procena?“ Odgovor glasi: to je ono što radimo ovog trenutka.
Upravo sada vršimo analizu (procenu) važnosti naših pitanja, zar ne?
Postavljamo razna pitanja sa ciljem da nešto naučimo, tj. da sebi damo odgovor na pitanje: „Šta ja to vama objašnjavam?“
Postavio sam nekoliko pitanja:
• Šta je u stvari analiza (procena)?
• Upravo sada vršimo analizu, tj. procenu, zar ne?
• Šta ja to vama objašnjavam?
Dakle, zaključak se sam nameće. Analiza (procena) nije ništa drugo do niz pitanja koja sami sebi postavljamo. Prosto neverovatno, a tako očigledno. Naše svakodnevno analiziranje nije ništa drugo do proces postavljanja pitanja i traženja odgovora na ista.
Ko zna našu istinu...
Ukoliko ste, pročitavši ovo, pomislili „to je istina“ ili „to nije istina“, morali biste se prvo zapitati da li je ovo tačno. Ako ste pak pomislili „moram da razmislim o tome“, to prevodu znači „potrebno mi je da sebi postavim nekoliko pitanja u vezi sa tim.“
Dok sad razmišljate o tome, vi i dalje sebi postavljate pitanja sa ciljem da formirate neko svoje mišljenje, zar ne?
Prema tome, ukoliko želite da unapredite kvalitet svog života, potrebno je da promenite svoja svakodnevna uobičajena pitanja zato što upravo ona usmeravaju vaš emotivni fokus i na taj način definišu vaša osećanja i razmišljanja, pa samim tim i prateće ponašanje.
To praktično znači da svakoj pozitivnoj promeni prvo prethode, a potom je potvrđuju pozitivna pitanja, zato što upravo ona usmeravaju fokus naše svesnosti
PITANJA & ODGOVORI
PROČITAJTE SLEDEĆE:
