Šta Je Ljubav & Zašto Nas Zbunjuje?
Od pamtiveka većina ljudi ljubav definiše kao nešto divno, prelepo i božansko – znači kao imenicu.
Definicija koju vam sad predstavljam, malo je drugačija i ona glasi:
Ljubav je stalno traženje dobra!
Verovatno se pitate šta je prednost ovakve definicije ljubavi?
Za početak, ona definiše ljubav kao glagol a ne kao imenicu, što ljudima daje priliku da nešto urade s njom.
Takva definicija pruža mogućnost da neka osoba može biti voljena od nekog broja ljudi, a istovremeno
svi drugi ljudi mogu da je ne vole.
Verovatno se pitate, kako je to moguće? – Jedna osoba ne može biti dve različite osobe u istom trenutku?
Moguće je jer ni jedna osoba u realnom životu ne može da bude 'ljubav' i time natera sve ljude da je vole.
Ljubav je akcija, a ne lingvistička forma!
U skladu sa tim, pravo pitanje bilo bi: Kako se ljubav odvija u realnom životu?
Evo konkretnih primera:
Kada su dve osobe u ljubavi ni jedna od njih ne daje onoj drugoj ljubav. Oni samo demonstriraju svoja dobra osećanja koja osećaju u sebi - prema toj osobi koja ih pokreće u njima.
Isto tako, roditelji detetu ne daju ljubav iako se tako kaže. Umesto toga, roditelji sopstvenim ponašanjem
pokazuje kako se oni osećaju u vezi svog deteta.
Gledano našim ljudskim očima u realnom životu ne postoji apsolutno savršenstvo: Nema ničeg savršeno dobrog i nema ničeg savršeno lošeg. To znači da je sve oko nas, kao i mi sami, mešavina pronađenog dobrog i pronađenog lošeg.
Prema tome, šta god mi odaberemo da tražimo u nekome ili nečemu to ćemo i pronaći!
Ova teza podrazumeva da se u nekoj osobi, bez obzira koliko je dobra, uvek može pronaći i nešto loše.
Analogno tome, neka druga osoba, bez obzira koliko je loša, uvek ima i nešto dobro u sebi.
Upravo to i jeste ključni faktor definisanja ljubavi. - Ono što pronalazimo, to osećamo i demonstriramo.
