Oproštaj – Zašto & Kako Oprostiti?

Posmatrajući ljude oko sebe, nemoguće je ne primetiti kako su tužni, uplašeni, nezadovoljni i nesrećni. 

Većina deluje nemoćno i nesposobno da se nosi sa izazovima ovog današnjeg vremena, te se stoga zadovoljava pukim preživljavanjem i minimumom nekakve lažne sigurnosti.

Potonuće u apatiju i tužnu prosečnost postalo je opšteprihvaćeni način života. Kao rezultat toga, kod ljudi se javlja osećanje nemoći i beznađa, koje ih prosto tera da stalno nekoga okrivljuju. Za sve lične neuspehe i razočaranja krivi su im sistem, društvo kao i ljudi iz njihovog bližeg i daljeg okruženja.

Ko upravlja našim životom?

 Uverenje da neki drugi ljudi i spoljne okolnosti upravljaju njihovim životom toliko im se duboko uvuklo pod kožu i razvilo unutar organizma da oni automatski odbacuju svaki argument koji to osporava.

Posmatrajući to stanje opšteg nezadovoljstva, prosto mi se nameće zaključak: suprotnost ljudskoj pameti nije glupost, nego apatija i tužna prosečnost. Svi ti inteligentni ljudi koji su potrošili mnogo svojih dragocenih godina vredno učeći i radeći da bi se uklopili u savremeno društvo, vremenom su otkrili da im se to društvo ne sviđa i ne prija im. Ali oni su ostali uporni te i dan-danas pokušavaju da budu poslušni članovi tog za njih (ne)prijatnog društva. Kako to?

Možda tako treba...

Uobičajeni odgovor jeste da se rukovode onim što svi drugi oko njih rade. Drugim rečima, rukovode se onim čuvenim „tako treba“.

Ali, da li baš tako treba? Dokle više mučiti sebe opšteprihvaćenim uverenjima i biti član tužne većinske grupacije? Grupacije koja se ponaša kao ovce koje prate jedna drugu u koloni za klanicu.

Vreme je da se trgnemo i probudimo iz tog transa prosečnosti i lažne sigurnosti. Došao je trenutak da prekinemo sa samokažnjavanjem samo zato što smo drugačiji od onih koji su nas učili o „zlatnoj sredini i njenoj sigunosti“.

Današnji čovek razlikuje se od ljudi koji su mu ponavljali takve stavove i usadili mu pogrešna uverenja o njegovoj sopstvenoj zavisnosti od nekoga ili nečega. Ovo i slična uverenja pretvaraju ljude u robove pogrešnih uverenja.

Osećanja i uverenja...

Postojeća osećanja i uverenja u vezi sa bilo čime predstavljaju prozor kroz koji čovek posmatra spoljni svet, tražeći u njemu isključivo ono što je u skladu sa njegovim, kako dobrim, tako i lošim uverenjima. Sve ostalo on jednostavno ignoriše i ne primećuje. Drugim rečima, sve što se nekome dešava u spoljnom svetu, predstavlja odraz u ogledalu dešavanja njegovog unutrašnjeg sveta.

Razmislite sada malo o tome. Spoljni svet i situacije koje vam se dešavaju predstavljaju odraz vaših unutrašnjih osećanja i uverenja. - Zaključak se nameće sam po sebi:

Da bi se desila promena na spoljašnjem nivou, neophodno je da prvo napravimo promene unutar nas samih i direktan rezultat toga je 'novi mnogo bolji doživljaj' spoljašnosti, koji je u skladu sa našim promenama.