SUPERIORNI UM

Nekada davno i ja sam, poput većine ljudi, mislio da je mozak ono što upravlja čovekom i njegovim životom, da bih potom, proučavajući materiju koja me interesuje i primenjujući svoje znanja u praksi, napokon shvatio da je mozak samo jedan od brojnih organa u našem telu, kao što su pluća, jetra i svi ostali.
 
Pri tome, mozak ima svoju specifičnu funkciju u jedinstvenoj celini koja se zove „čovek“.

Ono što pokreće sve te organe, što upravlja njima, definiše kako će svaki organ pojedinačno raditi, kao i kako će ta celina koja se zove „čovek“ funkcionisati jeste nešto sasvim drugo. To je čovekov operativni sistem, koji se zove „Um“.

Um nije organ, već nešto neopipljivo, nešto što se ne može ni videti niti omirisati, ali um je nešto što definitivno postoji.

Zbog takvih svojih metafizičkih osobina, um je nešto što zbunjuje većinu ljudi. Stoga, da bismo razumeli šta je to što upravlja našim životom, zdravljem i uspehom, veoma je važno da proučimo kako radi naš um.

Većina ljudi nikada nije dobila priliku da sazna nešto više o tome kako radi naš um. Uobičajeno razmišljanje i objašnjenje većine ljudi na tu temu glasi: „Mislim, dakle postojim.“ I to je tako.

Ipak, to nije samo tako. Istina je mnogo kompleksnija. Postoji nešto u nama što usmerava i definiše čitavu našu sudbinu. Svako od nas je ono što jeste, nastao kao rezultat dosadašnjeg rada svoga uma.

   Gledam, a sanjam...

Jedna od najvažnijih istina koju svaki čovek treba da shvati jeste da se život u njegovom telu istovremeno odvija na dva nivoa uma: na spoljnom (fizičkom, svesnom) i na unutrašnjem (telesnom,podsvesnom).

Nivoi našeg uma nalaze se u neraskidivoj vezi i ponašaju se potpuno u skladu sa zakonima prirode.

Ono što većini ljudi nikad nije objašnjeno jeste činjenica da je naša spoljna/fizička realnost uvek rezultat rada našeg untrašnjeg/emotivnog nivoa.

Prvi korak ka bilo kojoj promeni jeste naša svesnost o sebi. Možemo promeniti samo ono čega smo svesni. Samim tim, svaka promena sopstvenih rezultata u stvari je promena samoga sebe. Sve počinje i završava se uvek sa nama lično.

Sve što vidimo kod drugih predstavlja odraz naše „lične reаlnosti“ sve dok je ne promenimo u sebi. Mi nikad ne možemo promeniti druge ljude, već jedino sopstvena osećanja i stavove u vezi sa onim što želimo da menjamo kod drugih ljudi.

Kada jednom shvatite i usvojite principe i zakonitosti rada našeg uma, biće vam lako da koristeći ovaj model potpuno razumete sve što vam se dešava u životu i potom napravite svoje željene promene.

- ZAKONITOSTI UMA -

„Svaka informacija, misao i ideja aktivira naša osećanja“

Naša osećanja utiču na sve funkcije našeg organizma. Većina naših telesnih senzacija, odnosno osećanja, prosto je neprimetno za našu svest pa nam ona deluju savršeno neutralno, odnosno normalno.S druge strane...

Sve situacije i informacije koje izazivaju jaka osećanja i telesnu reakciju ostaju zabeležene u našoj podsvesti u formi neprijatnih osećanja. Na primer, kada neka sadašnja situacija počne da vibrira u skladu sa nekom prošlom situacijom ili dešavanjem, mi trenutno osećamo emotivnu retrospekciju. Ponovo se pokreću inicijalna osećanja koja su nastala pre mnogo godina kao posledica našeg prvog utiska u toj situaciji.

„Svesni nivo uma ne zna kako da barata sa osećanjima“

Svesni deo uma ne zna da kako da barata sa našim osećanjima jer su osećanja informacije koje ne dopiru do svesti putem nekih od pet čula, već dolaze iznutra, što totalno zbunjuje našu svest. Svaki put kad nam se u nekoj situaciji pokrenu osećanja, naš svesni um se pomera u stranu i mi u takvoj situaciji reagujemo automatski, odnosno podsvesno.

„Ono što um projektuje, obično nam se i dogodi“

Čitav naš organizam prati događaje i reaguje u skladu sa našim osećanjima. Potpuno je nebitno da li je pokretanje osećanja nastalo kao rezultat našeg sećanja, maštanja ili kao posledica realne situacije u kojoj se nalazimo.

Pokrenuta osećanja aktiviraju automatske programe našeg ponašanja i razmišljanja, a naše telo radi apsolutno sve da bi ispunilo zadatak tog programa.

Naše zdravlje direktno zavisi od naših osećanja i uverenja o sebi kao i od našeg emotivnog fokusa. Imajući to u vidu, setite se koliko ste puta rekli: „Ono čega sam se najviše plašio, baš to mi se i desilo“.

„Jednom prihvaćena i izvršena sugestija, svakim narednim ponavljanjem izaziva sve manji otpor“

Svaki program ponašanja (kako dobar, tako i loš) uvek se zasniva na početnoj sugestiji i osećanjima koje je ona izazvala. Naš mentalni model ponašanja stvara se vrlo lako, pogotovo ako se početna sugestija ponovila mnogo puta.

Sugestija koju naša podsvest jednom prihvati, a koja je praćena dodatnim sličnim sugestijama, stvara novi model ponašanja u rekordnom roku. Ovo pravilo uvek važi, kako za dobre, tako i za loše modele ponašanja.

Na primer, neki ljudi veruju da u kritičnim momentima moraju zapaliti cigaretu, popiti čašicu žestokog pića ili uzeti neku tabletu da bi efikasno funkcionisali. Bilo to tačno ili pogrešno, ovo je postalo njihova automatska reakcija i oni to stalno rade.

„Svako naše uverenje ostaje na snazi sve dok se ne zameni novim“

Zaključak je vrlo jednostavan. Da biste promenili svoj život na bolje, prvo morate promeniti svoja uobičajena pitanja. Dakle, pitanja koja sebi stalno postavljate direktno usmeravaju vaš emotivni fokus. Emotivni fokus u vama stvara osećanje nezadovoljstva ili uživanja, ogorčenja ili inspiracije, patnje ili zadovoljstva.

Zapamtite pritom da ste vi jedina osoba na planeti Zemlji koja oseća odgovore na vaša interna pitanja. Zato postavljajte sebi pitanja čiji će odgovori podići vaš duh i pokrenuti vaša dobra osećanja tako da svaku svoju aktivnost možete pretvoriti u sopstveno zadovoljstvo.

„Svako osećanjima pojačano stanje postaje organsko stanje“

Savremena medicina potvrdila je teoriju prema kojoj većina nezdravih stanja nije organskog porekla. Drugim rečima, neprijatna i nezdrava stanja proizvod su našeg uma, koji kontroliše sve funkcije našeg organizma.

To znači da se manifestacije nepravilnog rada ljudskog organizma ili nekog njegovog dela (organa) javljaju kao direktna posledica naših potisnutih osećanja.

„Svesni napor nikada ne utiče na podsvest“

Što se više svesno trudite, sve manje utičete na svoju podsvest.

U slučaju da imate problem sa spavanjem, odnosno insomniju, ovo pravilo vam je i te kako poznato. Što se više trudite da zaspite, sve manje vam se spava.

Zato pravilo glasi: kad poželite da utičete na podsvest, nema žurbe i prečica – radite lagano, korak po korak, stalno ponavljajući osnovne korake.

Dva nivoa našeg uma

Mi funkcionišemo koristeći dva nivoa uma, svest i podsvest. Svest je spoljni nivo, koji upravlja našim čulima, a podsvest unutrašnji, koji upravlja našim telom.

Ta dva nivoa rade u simbiozi i čine proces koji se zove život. Procesor koji povezuje rad naše svesti i podsvesti jeste mozak.

Znači, naš mozak ne odlučuje ko smo, šta smo i kakvi smo, on je samo procesor. Um je taj koji odlučuje. Pritom naše postojeće znanje definiše trenutne mogućnosti našeg uma.

Kada jednom usvojite principe rada našeg uma, biće vam lako da, koristeći ovaj model razumete sopstveni život i promenite kod sebe sve što želite.

Zato, hajde da vidimo šta svaki od nivoa uma radi za nas. Krenućemo od spoljnog nivoa - svest, i ići ka unutrašnjem - podsvest.