OSEĆAJ SIGURNOSTI

Kao što smo objasnili, sve ono što ljudi zovu svojom „objektivnom realnošću“ predstavlja isključivo njihov lični utisak o fizičkoj realnosti. Takav vid ličnog utiska ne dopušta informacijama koje su u kontradikciji sa njim da prođu i zažive.

U životu to izgleda ovako. Kad jedanput, prateći svoja osećanja i uverenja, izgradimo stav o nečemu, svemu onome što nije u harmoniji sa tim našim stavom, mi se odupiremo, braneći taj stav kao da je zakon uklesan u kamenu.

To radimo iz samo jednog razloga – zato što je taj stav nešto što nam je poznato. Zašto je bitno da to razumete? Zato što poznate informacije, situacije i ljudi, stvaraju u nama osećaj sigurnosti. Znači, osećaj sigurnosti nikad nije posledica onoga što se nama ‘svesno’ sviđa ili ne sviđa, nego uvek posledica onoga što nam je poznato.

   Ko je ovde lud?

Primer za to su naizgled nelogične situacije iz života. Mnogi ljudi žive u totalno haotičnim porodicama. Kad ih pitate zašto se ne odsele, oni vam daju milion objašnjenja, ne znajući pri tome da u njima postoji samo jedan pravi razlog. Tu, u tom naizgled nemogućem okruženju, njima je sve poznato: znaju kako da se ponašaju, kako da reaguju, kako da razmišljaju. Sve izvan tog okruženja za njih je novo i nepoznato, pa samim tim i „opasno“.

Koliko god nama to okruženje delovalo jezivo, oni se u njemu osećaju koliko-toliko sigurnim. Pritom su i sami svesni da to nije normalno, ali, kao što sam već pojasnio, sve što je novo i nepoznato istovremeno nije u harmoniji sa našim postojećim znanjem, pa samim tim i izlazak iz tog okruženja u njima automatski izaziva osećanje otpora i straha.

   Bekstvo iz matrixa...

Da bi čovek napravio promenu i zakoračio unapred, pored odluke da želi promenu, neophodno je da se prvo oslobodi svojih neprijatnih osećanja u vezi čina promene. Zato što ga upravo ona održavaju u poziciji iz koje želi da se pomeri. Kad jednom počnemo da oslobađamo svoja osećanja u vezi promene, bićemo spremni da prihvatimo nove informacije i krenemo dalje sa svojim životom.

Proces oslobađanja sopstvenih osećanja uvek nas vodi do sledećeg nivoa igre koja se zove život, zato što „um koji je doživeo ekspanziju nikad se više ne može vratiti na početnu tačku, a to je neznanje“. Imajući to u vidu, istina glasi: Jedina osoba koja može za vas da postavi granice, sem Boga, jeste Vi sami!

Ako uzmemo u obzir da je Bog prilično zauzet, onda ostajete samo vi. Bog vam je dao sve što vam treba i on ima apsolutno poverenje u vas i vaše izbore. Red je da to poverenje opravdate i da uradite za sebe sve ono što možete. Vreme je da i vi počnete da verujete u sebe i svoje sposobnosti, zato što vaš život samo lično vi možete živeti.

   Čiji život ja živim?

To znači da samo vi možete učiniti sebi svoj život prijatnim. Niko drugi ne može živeti vaš život u vašem telu, niti osetiti vaša osećanja. Naša osećanja su naš lični pokazatelj da li je nama dobro.

Upravo zbog toga, svaki pokušaj da živite nečiji tuđi život i da osećate bilo čija osećanja sem lično svojih vodi vas u bol i patnju zato što, kad to pokušavate, vi se automatski odričete kontrole nad svojim osećanjima i svojim životom.

Evo sada objašnjenja uzroka mnogih frustracija koje ljudi dožive prilikom pokušaja stvaranja pozitivnih promena.

   Stvarno se nerviram...

Pravi uzrok frustracija nalazi se u načinu na koji ljudi sagledavaju i ocenjuju svoje rezultate. Oni uvek vrše procenu iz perspektive „realnog vremena“. U tom „realnom vremenu“ svako naše iskustvo naizgled je linearno, odnosno deluje kao da nam se stvari dešavaju u nizu, jedna za drugom. Mi ih skoro nikad ne posmatramo i ne ocenjujemo zbirno, nego svaku stvar pojedinačno, u trenutku kad nam se dogode.

Upravo iz tog razloga naše svesno posmatranje procesa promene dovodi do toga da se promene, naročito one koje zaista želimo, dešavaju veoma sporo. Da bismo nešto smatrali „sporim“, mora se uzeti u obzir jedinica vremena. Kao rezultat ovakvog našeg posmatranja, promena se retko kad dešava onom brzinom koju mi želimo.

Međutim, ako na trenutak izostavimo taj koncept „realnog vremena“ ili ga posmatramo kroz duže vremenske periode, godine ili čak decenije, videćemo da nam se promene stalno dešavaju i pri tome je naše svesno tumačenje nebitno.

   Promena je sasvim izvesna

Znači, jedno je apsolutno sigurno – Promena se uvek dešava. Doduše, ne onom brzinom kojom mi želimo i očekujemo, ali se definitivno i uvek dešava. Drugim rečima, ako izuzmemo protok vremena, promena se uvek dešava „odmah“ zato što u svakom trenutku našeg života, fizički gledano, postoji samo sadašnjost. Odnosno, posmatrano iz perspektive trenutka u kome se sada nalazimo, sve drugo, i prošlost i budućnost, samo su naša iluzija.

To nas vodi do sledećeg važnog objašnjenja. Sve što osećate u vezi sa bilo čime u svom životu jeste deo vašeg života i vi lično samim tim snosite punu odgovornost za to.

Naš “emotivni fokus” nam upravo to i dokazuje. Sve što nam se dešava u životu uopšte nije slučajnost, nego rezultat tačno određenih koraka, koje naš um konstantno koristi na uvek isti i potpuno predvidiv način.