VIRTUELNA REALNOST

Naše tumačenje neke situacije predstavlja naš lični doživljaj iste, odnosno naš vrlo lični utisak stvoren na osnovu naših postojećih osećanja i uverenja. Evo praktičnog primera.

Šef vas u prolazu pita kada će zadatak koji vam je dao biti gotov i ode dalje...

Vaše lično tumačenje tog pitanja biće direktna posledica vaših osećanja i uverenja o sopstvenoj vrednosti pa ćete u skladu sa njima to pitanje protumačiti kao „on jedva čeka da vidi moje rezultate i da me pohvali“ ili „evo ga opet, stvarno me kinji“, „sprema se da me otpusti“ ili na neki način sličan takvim neprijatnim tumačenjima.

Sa strane posmatrano, šta se u toj situaciji fizički realno dogodilo? - Jedan čovek je onako u prolazu upitao nešto drugog čoveka i otišao dalje. Ali pošto svako od nas tumači svaku situaciju u kojoj se nađe kroz filter svojih osećanja i uverenja, onda interni dijalog u našoj glavi izgleda kao onaj navedeni. I ne samo to...

Takav interni dijalog obično se završava zaključcima poput onih „mene niko ne ceni“, „svi su protiv mene“, „to se uvek meni dešava“, itd. Šta ovakvi interni dijalozi, odnosno tumačenja situacija, pokazuju i dokazuju?

   Voli me, ne voli me...

Interni dijalog, odnosno tumačenja situacije, primer su i dokaz da ljudi u stvari ne razlikuju „fizičku realnost“ od svog ličnog tumačenja realnosti. Oni „misle“ da njihov utisak o bilo čemu, odnosno njihovo tumačenje situacije, predstavlja „fizičku realnost“.

Upravo zbog takvog svog mišljenja, oni se ponašaju i reaguju u skladu sa svojim tumačenjem, a ne u skladu sa „fizičkom realnošću“.

Ljudima njihovo interno tumačenja situacija, odnosno njihovi utisci o situaciji, deluju kao „objektivna realnost“. Oni su ovaj proces tumačenja toliko puta ponovili da se on dešava potpuno automatski i potpuno je izvan njihove svesne kontrole.

Upravo taj nedostatak svesne kontrole i konstatacija da se ljudi bave svojim tumačenjem situacije, a ne samom situacijom, predstavlja razlog što im njihova tumačenja deluju kao sastavni deo „fizičke realnosti“.

Tumačenje situacije predstavlja vrstu ličnog transa koji vam ne dozvoljava da „fizičku realnost“ vidite u nekom drugom svetlu, osim u onom koji je u skladu sa vašim tumačenjem.

Ovo nas vraća na objašnjenje odnosa koji vlada između našeg unutrašnjeg sveta, sačinjenog od naših osećanja, uverenja i tumačenja sa jedne i spoljne (fizičke) realnosti sa druge strane. Taj odnos u praksi deluje kao odraz našeg unutrašnjeg bića u ogledalu u odnosu na spoljni, fizički svet.

Samim tim, da bi se desila promena na spoljnom, fizičkom nivou (objektivna realnost), neophodno je prvo napraviti promene na svom unutrašnjem-emotivnom nivou.

Kad se željena promena desi u našem unutrašnjem svetu, doživljaj spoljnog sveta se automatski menja u skladu sa našom ostvarenom unutrašnjom promenom.