FILOZOFIJA USPEHA

Jedna od najzanimljivijih tema za filozofsku raspravu jeste pitanje šta je to uspešnim ljudima omogućilo da postignu svoj uspeh, dok su drugi ljudi sa sličnim ili mnogo boljim mogućnostima ostali negde pri dnu. Koja je to ljudska osobina ili karakteristika koja sudbinski određuje šta će neka osoba postati i šta će uraditi u svom životu.

Većina ljudi sa kojima sam pričao na tu temu smatra da neke određene situacije i faktori poput sreće ili slučajnosti predstavljaju ključni činilac koji definiše nečiju sudbinu. Drugim rečima, oni veruju da su uspešni ljudi prosto imali sreće ili im se uspeh desio slučajno. Nekada sam i ja tako mislio...

Međutim, sada se uopšte ne slažem sa takvim razmišljanjem. Radeći godinama sa ljudima svih profila, profesionalno se baveći njihovim životima, uverio sam se u moć jedne od osnovnih zakonitosti našeg uma: Svesnim usmeravanjem "svog emotivnog fokusa" mi automatski definišemo rezultate koje ćemo ostvariti. 

Postoje samo dva moguća smera našeg emotivnog fokusa: traženje „dobrog“ ili traženje „lošeg”. U skladu sa tim, smer našeg emotivnog fokusa posle dovoljnog broja ponavljanja, postaje naša automatska reakcija koja nam kreira odgovarajuću fizičku realnost.

Ako se još uvek pitate šta je to emotivni fokus, evo odgovora.

Emotivni Fokus je program usmeravanja i korišćenja prirodnih potencijala i sposobnosti našeg uma, sa ciljem ostvarivanja rezultata naših izbora.

Drugim rečima, sve ono što mi danas osećamo, jesmo i imamo, rezultat je izbora našeg emotivnog fokusa. Da ponovim i podvučem, „rezultat“, a ne „problem“

Ljudi od pamtiveka tragaju za magičnom formulom ili tajnim uputstvom koje će im pružiti sigurnost, zdravlje i sreću. Pri tome, bez obzira na broj knjiga koje pročitaju, oni ostaju neobavešteni, jer to za čime tragaju ne nalazi se tamo negde napolju, već je oduvek bilo i zauvek će biti u njima samima. To su njihova osećanja!

Većina ljudi naučena je da ne osluškuje, ne prati i samim tim ne prihvata svoja osećanja, već da za sve što im se dešava u životu uvek okrivljuje druge i tako automatski sebe pretvaraju u žrtve. Takvim svojim ponašanjem oni prosto odustaju od odgovornosti za sopstveni život i zato konstantno zadržavaju sebe u stanju nemoći i nezadovoljstva.

  Deda Mraz će mi doneti...

Takav model ponašanja ljudima ne dopušta da upravljaju svojim životom, odnosno svojim uspehom, svojim zdravljem i svojom srećom. Upravo zbog tog i takvog pristupa većina ljudi živi u iluziji da će ih jednog lepog dana neko drugi ispuniti tom toliko željenom dozom osećanja sigurnosti i sreće. A kad se to desi, oni će znati kako da još dugo uživaju u svom životu, srećni i zadovoljni. Baš kao u bajci :)

Takav pristup sopstvenom životu čini da oni, konstantno potiskujći sopstvena osećanja i odbijajući odgovornost za njih, u sebi održavaju stalnu neprijatnost, za koju onda po navici okrivljuju razne okolnosti i svoju okolinu, ne shvatajući pri tome da njihova osećanja niko sem njih ne može osetiti, pa samim tim niko ih drugi sem njih samih ne može ispuniti tom toliko željenom dozom sigurnosti i sreće.

   Unikatni & Jedinstveni

Svaki čovek je unikatan, prosto savršen za svoje telo i svoj život i kao takav poseduje sposobnost da se razvija i stalno napreduje u životu. Ljudsko telo je formirano na takav način da mi ispočetka puzimo, potom hodamo, a onda trčimo najvećom brzinom, i to napred.

Na isti način koncipiran je i naš um: stvoreni smo da učimo i usvajamo novo znanje, da vežbamo i razvijamo se, da stalno stremimo ka svojim željama i ciljevima, kreirajući tako svoju sopstvenu sudbinu.

Nažalost, mnogi od nas su ovo zaboravili te su zbog toga nezadovoljni svojim životom, ponašaju se kao da će dobiti neku drugu priliku, neko drugo vreme i neki drugi život. Tragično, ali istinito.

Većina ljudi radije poslove koje ne vole, nalaze se u vezama koje ih emotivno iscrpljuju i upražnjavaju nezdrave navike koje ih povređuju. Najtužnije u svemu tome jeste to što oni za takav svoj život uvek okrivljuju nekog drugog.

   Svanulo je...

Ovo je pravi trenutak da se probudimo i, oslanjajući se na sopstvene potencijale, krenemo da radimo sve ono što je potrebno uraditi da bi živeli život kakav želimo. Svako od nas u sebi ima podjednaki potencijal da koristeći svoje sposobnosti, upravlja svojim životom. Ovo je idealno vreme je da se napokon trgnemo, da nastavimo da učimo i da nastavimo sa sopstvenim razvojem.

Prihvatanje odgovornosti za sopstveni život predstavlja ključni faktor u procesu razvoja i postizanja uspeha. Većina ljudi još uvek to nije shvatila. Oni još uvek očekaju da neko drugi uredi njihov život. Upravo zbog toga danas postoji toliko veliki broj ljudi koji su nezadovoljni, tužni, uplašeni i u stanju neprestane strepnje (anksioznosti).

   Istina o životu

Svaki čovek ima samo dva mogućnosti u vezi svog života:

 # Da živi svoj život svestan da sȃm upravlja njime

 # Da živi svoj život misleći da njime upravljaju drugi ljudi

Kao što se može primetiti, obe mogućnosti potvrđuju činjenicu da svaki čovek „živi svoj život“, a njegovo mišljenje i tumačenje sopstvenog života rezultat je postojećeg znanja o njemu samome, znanja koje je stekao učeći od svoje okoline.

Hajde da vidimo šta to utiče na ljude da prvo usvoje, a potom žive svoj život u skladu sa jednom od ove dve mogućnosti.