SAZNANJE & ZNANJE

Ako ovoga trenutka osećate zadovoljstvo i prijatnost u vezi sa samim sobom, to je pokazatelj da se osećate dobro. Ali, ako ste pak nezadovoljni, uplašeni ili vam nešto kod sebe smeta, to je siguran pokazatelj da se osećate loše. Znajući ovo, većina ljudi se pita: „Šta ja treba da znam, da bih osetio olakšanje?“

Zašto je pitanje ovako formulisano? Iz prostog razloga što smo veći deo svog života potrošili savladavajući znanja i veštine neophodne za funkcionisanje u spoljnom svetu. Proces učenja koji smo tom prilikom koristili odvija se baš ovim redosledom: čovek prvo nešto pročita, saznajući na taj način nešto novo, protumači to u skladu sa svojim znanjem i onda mu postane jasno o čemu se tu radi.

Drugim rečima, koristeći svoja čula, čovek uradi evaluaciju primljenih informacija, sublimira ih svojim postojećim znanjem i na osnovu toga zaključi da te informacije „razume“ i da ih je „svestan“, te po potrebi može da ih primeni.

Međutim, kad ovaj usvojeni način učenja i prihvatanja novih informacija poželimo da primenimo na sebi u vezi sa svojim unutrašnjim dešavanjima: osećanjima, emocijama i uverenjima, nema željenih rezultata. Neminovno se pitamo: Ali, zašto?

   Saznanje nije 'naše' znanje

Koliko god knjiga pročitali i koliko god stručnih predavanja i tumačenja odslušali, sve primljene informacije zajedno predstavljaju samo naše „saznanje“ o nekoj materiji.

Šta je saznanje? To je gomila informacija koje smo primili o nečemu, a pri tome i dalje ne znamo kako da ih primenimo u praksi.

Da bih vam ovo što plastičnije dočarao, navešću primer. Čitanje recepta o tome kako se pravi sarma neće doneti sarmu na vaš sto. Sve dok se bavite samo čitanjem, a ništa praktično ne uradite, vi ostajete gladni. Drugim rečima, da biste jeli sarmu, neophodno je da sami uzmete kupus i meso u svoje ruke, da ih zamotate, stavite u lonac i skuvate. Tek kad to URADITE, možete da uživate u sarmi.

U skladu sa tim, sve informacije koje primite ostaju puko saznanje sve dok ih praktično ne primenite, baveći se konkretnim radom. Znači, onog momenta kad primljene informacije počnemo praktično da primenjujemo na sebi, dobijamo rezultat drugačiji od onog koji je postojao kada smo samo razmišljali o njima.

Naš mentalni proces (razmišljanje) je, jednostavno rečeno, proces slaganja informacija, a njihova primena podrazumeva povezivanje mentalnog i fizičkog. Naša osećanja, reagovanja i ponašanja su fizička, a ne mentalna, senzacija. Da bi se ona promenila, obavezno je potreban i praktičan rad, razmišljanje predstavlja samo početak procesa naše promene.

OSNOVNA PITANJA ZA REŠAVANJE PROBLEMA

Sledećih nekoliko pitanja mogu se uvek primenjivati kao smernica za rešavanje svake situacije, odnosno problema, zato što vas odmah usmeravaju na rešenje, umesto da se kao dosad zadržavate na problemu.

  * Šta JA dobijam uspešnim rešenjem ove situacije?
_______________________________________________________
_______________________________________________________

  * Šta je dobro u vezi sa ovom situacijom? – Ako je odgovor „ništa“, preformulišite pitanje...  Šta bi moglo da bude dobro u vezi sa ovom situacijom?_______________________________________________________
_______________________________________________________

  * Šta JA odmah treba da uradim da bih uspešno rešio ovu situaciju? _______________________________________________________
_______________________________________________________

  * Šta odmah treba da prestanem da radim da bih rešio ovu situaciju?
_______________________________________________________
_______________________________________________________

Kad ste jednom odgovorili na ova pitanja i time definisali pravac kretanja za rešavanje date situacije/problema, onda je pravi trenutak da pokrenete svoja dobra osećanja koja će vam pomoći da to rešenje i ostvarite. Dobra osećanja se najbrže pokreću i održavaju glasnim čitanjem i ponavljanjem dobrih pitanja (prethodno poglavlje).