KOMPAS NAŠE SVESNOSTI

Događaji i situacije sami po sebi ne oblikuju nečiji život niti određuju kako će se neko osećati i ponašati. Način na koji osoba analizira događaje i tumači svoje emotivne rekcije jeste ono što njen život i definiše.

Lična tumačenja i emotivna značenja koja osoba pridaje svojim životnim iskustvima određuju kako će se ona osećati, koje će odluke doneti, koje akcije preduzeti, pa samim tim, određuju i njenu dalju sudbinu.

Znači, način lične procene i analize svog emotivnog doživljaja stvaraju percepciju o tom događaju. To nas direktno vodi do sledećeg pitanja: „Šta je u stvari lična analiza, tj. procena?“ Odgovor glasi: to je ono što radimo ovog trenutka.

Upravo sada vršimo analizu (procenu) važnosti naših pitanja, zar ne?

Postavljamo razna pitanja sa ciljem da nešto naučimo, tj. da sebi damo odgovor na pitanje: „Šta ja to vama objašnjavam?“

Postavio sam nekoliko pitanja:

 - Šta je u stvari analiza (procena)?

 - Upravo sada vršimo analizu, tj. procenu, zar ne?

 - Šta ja to vama objašnjavam?

Dakle, zaključak se sam nameće. Analiza (procena) nije ništa drugo do niz pitanja koja sami sebi postavljamo. Prosto neverovatno, a tako očigledno. Naše svakodnevno analiziranje nije ništa drugo do proces postavljanja pitanja i traženja odgovora na ista.

Šta je istina za mene

Ukoliko ste, pročitavši ovo, pomislili „to je istina“ ili „to nije istina“, morali biste se prvo zapitati da li je ovo tačno. Ako ste pak pomislili „moram da razmislim o tome“, to prevodu znači „potrebno mi je da sebi postavim nekoliko pitanja u vezi sa tim.“

Dok sad razmišljate o tome, vi i dalje sebi postavljate pitanja sa ciljem da formirate neko svoje mišljenje, zar ne?

Prema tome, ukoliko želite da unapredite kvalitet svog života, potrebno je da promenite svoja svakodnevna uobičajena pitanja zato što upravo ona usmeravaju vaš emotivni fokus i na taj način definišu vaše osećanja, a samim tim i ponašanje.

To praktično znači da svakoj pozitivnoj promeni prvo prethode, a potom je potvrđuju pozitivna pitanja, zato što upravo ona usmeravaju fokus naše svesnosti.

Pitam se, da li se pitam?

Ko su najveći majstori u postavljanju pitanja? Naravno, to su deca. Sa koliko miliona pitanja nas ona konstantno bombarduju dok odrastaju? Šta mislite, zašto je to tako? Da li ona to rade samo da bi nas izludela? - Naravno da ne! Deca postavljaju gomilu pitanja zato što pomoću njih vrše procenu novih informacija, a potom grade svoje tumačenje u skladu sa dobijenim odgovorima.

Na taj način deca kreiraju stavove i percepcije koji će definisati njihovu budućnost. Deca su mašine za učenje. Ona iskreno žele da uče. Deca razmišljaju o svemu sa ciljem da izgrade sopstveni stav o svetu koji ih okružuje. Taj proces formiranja stavova i percepcija inicira se pitanjima, bilo onim koja postavljamo sami sebi ili koja postavljamo drugima.

U životu svakog čoveka pitanja su praktično primarni način učenja i tumačenja svega. Prosto je neverovatno koliko veliki uticaj pitanja imaju u procesu oblikovanja naših osećanja, raspoloženja i misli kojima definišemo i tumačimo sva svoja životna događanja.

Ova knjiga, kao i čitav moj rad na ovu temu, nastali su kao rezultat davanja odgovora na moja mnogobrojna pitanja.

  - Šta to usmerava čoveka da bude ono što jeste i da radi to što radi?

  - Šta je razlog čovekovog dobrog ili lošeg osećanja?

  - Šta čovek govori sȃm sebi, pa se shodno tome oseća uspešnim ili neuspešnim?

  - Šta ga usmerava da se oseća dobro ili loše?

  - Kako na što brži i efikasniji način napraviti pozitivne promene?

Većina ljudi, kada vidi izuzetno uspešnog čoveka ili čoveka koji im se čini spremnim da se suoči sa svim životnim izazovima, pomisli: „Blago njemu, baš ima sreće u životu. Sigurno je rođen pod srećnom zvezdom.“

Za razliku od njih, radeći sa hiljadama ljudi, ja sam u svojoj praksi video više nego dovoljno dokaza koji potvrđuju stav da okolnosti i uslovi u kojima je čovek rođen i odrastao, ma kakvi bili, ne određuju njegovu sudbinu već da je skoro uvek određuju njegovi stavovi i uverenja koja ima o sebi i svetu koji ga okružuje.

To me je navelo da proučavam kvalitet interne komunikacije uspešnih ljudi, koji je zaslužan za postojanje razlike u kvalitetu života svakog od njih.


 Ko priča u mojoj glavi?

Na svojim seansama i predavanjima proučavao sam ljude potpuno raznoliko pozicionirane, od uspešnih privatnika, preko menadžera u velikim korporacijama, pa sve do običnih radnika i službenika.

Želeo sam da otkrijem šta je to kreiralo njihove stavove koji ih vode kroz život, stavove i percepcije o njima samima koji su ih doveli do onoga što danas jesu.

Istraživanje njihove interne komunikacije (razgovori sa samim sobom) pokazalo je da postoji vrlo očigledna razlika između ljudi koji su uspešni u nekoj oblasti svog života i onih koji to nisu. Na kraju sam otkrio šta čini tu ključnu razliku.

Ključna razlika sastoji se u tome što uspešni ljudi u svojoj internoj komunikaciji postavljaju sebi mnogo bolja i kvalitetnija pitanja nego što su ona koja postavljaju drugi ljudi. Na takva, „bolja“, pitanja, oni uvek dobiju i bolje odgovore. Uspešni ljudi postavljaju sebi pitanja koja ih stabilizuju, motivišu i prosto pokreću da urade sve što je potrebno da bi ostvarili svoje željene rezultate.

  "Kvalitetna pitanja kreiraju kvalitetan život"

Poželjno je da zapamtite ovu izjavu jer će vam ona potpuno promeniti život čim počnete da je primenjujete. Evo objašnjenja...
 
Većina ljudi naučena je da „realno analizira“ svoje probleme tako što postavlja sebi destruktivna pitanja poput onih „zašto ja nemam sreće?“, „zašto se baš meni ovo dešava?“ i slična, te na taj način usmeravaju sve svoje kapacitete na potencijalno loše ishode, a onda se čude kad dobiju baš takve rezultate.

S druge strane, postoji onaj mali procenat ljudi koji kad se suoči sa nekim problemom, počne da postavlja sebi inspirativna pitanja: "Šta je najbolje rešenje za ovu situaciju? Zašto ja verujem u sebe i svoje sposobnosti?" Naravno, ti ljudi ne samo da reše svoj problem, nego se pritom i sjajno osećaju.

Postavljanje pozitivnih pitanja, onih koja pojačavaju našu moć i veru u sebe, veština je koja nas vodi do stalnog napretka u svim sferama života, kako na poslu, tako u međuljudskim odnosima, a posebno u sferi zdravlja.

Međuljudski odnosi (porodica, brak, veze) prosto procvetaju kada ljudi sebi postavljaju pozitivna pitanja, a to su pitanja o tome kako da podržavaju jedni druge umesto da se međusobno kritikuju i osuđuju.

Političari su pravi maheri u postavljanju pitanja. Oni dobijaju izbore kada u svojim govorima postavljaju pozitivna pitanja (eksplicitna ili implicitna), ona koja prosto navode ljude na pomisao da će im baš oni dati odgovor na pitanje: „Ko može poboljšati kvalitet mog života?“