KOREKCIJA PODSVESTI

Većina današnjih metoda kako oficejlnih, tako i alternativnih slaže se u jednom – da naša podsvest predstavlja komandni centar koji stvara i kontroliše sva naša osećanja, raspoloženja, razmišljanja, reagovanja i ponašanja.

U skladu sa tim, da bismo napravili neku pozitivnu promenu, neophodno je da promenimo određene podsvesne programe. To je apsolutna istina koju i ja zastupam, ali, za razliku od njih, ja ću vam pokazati kako da to uradite.

Dakle, šta raditi kad, bez obzira na sve naše svesne napore, pozitivne misli i stalno ponavljanje pozitivnih afirmacija, nema onih pravih, trajnih rezultata? Gde je greška? Šta nas to blokira da budemo i imamo sve što želimo?

U skladu sa gornjim objašnjenjem, pravih i trajnih rezultata nema zato što naša podsvet automatski odbija svaku vrstu promene.

Promena se ne dešava zato što su naša osećanja vezana za naše postojeće percepcije, stavove i ponašanje jača od svih naših svesnih ideja, razloga i želja. Osećanja ostaju čvrsta i nepromenjena sve dok ih ne prihvatimo, osetimo, iskažemo i na taj način oslobodimo prostor za promenu.

Znači, naša postojeća osećanja su faktor koji koči i blokira pozitivne promene. Mi se nikad nisno bavili svojim osećanjima iz prostog razloga što ne znamo kako se to radi. Ne znano, zato što većina metoda nigde ni ne spominje, a kamoli objašnjava kako da oslobodimo svoja osećanja, pa su samim tim nedorečeni.

   Stavovi & Navike

U našoj podsvesti može postojati samo jedna vrsta dominantnih osećanja u vezi sa bilo čim. Naša podsvest je apsolutno posvećena očuvanju naših već usvojenih stavova o svemu – čak i onih koji nam danas svesno deluju loše. Da bismo promenili neki postojeći stav o nečemu, potrebno je prvo da oslobodimo svoja postojeća osećanja u vezi sa tim i da uspostavimo emotivnu harmoniju.

Većina ljudi shvata i zna da smo mi robovi navika, ali ono što ne zna jeste da zapravo postoje dve vrste navika: navike da nešto radimo i navike da nešto ne radimo.

Sve ono što ne radimo, a svesni smo i znamo da bi trebalo, pokazuje nam da imamo naviku da to ne radimo.

Jedini način da se ovakva navika pretvori u naviku da to radimo jeste da počnemo sa radom i nastavimo da ga svakodnevno ponavljamo.

   Ali, ja mislim da...

Razmišljanje o takvom pristupu sopstvenoj promeni pomoći će vam u donošenju odluke, ali pravi rezultat ćete dobiti kada sa razmišljanja pređete na praktičnu primenu, odnosno rad. Drugim rečima, čitajući ovaj tekst sada, misleći o njemu i analizirajući ga, vi sigurno nećete ubediti svoje telo da oslobodi vaša neprijatna osećanja, pogotovo ako ste ih godinama ignorisali i potiskivali.

To znači da će vaš prvi pravi izazov biti u tome da pokrenete sebe i uradite konkretan, praktični deo posla, bez obzira na to šta o njemu svesno mislili. To predstavlja izazov zato što se u svakom čoveku javlja otpor kad pokuša da uradi nešto novo.

Ovaj otpor se javlja zato što tim pokušajem dovodimo u pitanje svoje stare postojeće stavove i navike. On predstavlja onu čuvenu „kritičku osobinu svesti“ na delu.

Kad jednom naučite kako da prihvatite sva svoja osećanja i osetite ih u punoj snazi, umesto da ih blokirate, tumačite i osporavate, tada svoja osećanja spontano iskazujete i dopuštate im da prođu kroz vaše telo, kao što recimo vazduh prolazi sa svakim novim udisajem. To znači da sva osećanja traju kratko, osim kad im se odupiremo, analaziramo ih i tumačimo, pa ih upravo takvim postupcima blokiramo.

   Kritička Osobina Svesti

Ova osobina se ogleda u našoj stalnoj, očiglednoj spremnosti da automatski kritikujemo i osporavamo sve ono što nije u skladu sa našim postojećim “emotivnim znanjem” i njegovim pratećim stavovima, koji ga uvek opravdavaju.

Kritička osobina svesti direktna je posledica naših prethodnih životno-emotivnih iskustava. Na osnovu tog “emotivnog iskustva” izgradili smo i adekvatane stavove, koje smo potom godinama praktikovali i zato ih usvojili kao istinu o sebi.

Na veliku žalost, ovakva naša istina je obično potpuna Neistina!

U skladu sa gore navedenim objašnjenjem, svaki put kad procesurimo nove informacije (spoljne ili interne) mi automatski radimo i “kontrolu kompatibilnosti” (koju naša svest uopšte ne registruje). Kao rezultat te kontrole mi smo ili kritički nastrojeni prema novim informacijama ili nismo.

To znači da svaka informacija koja je u skladu sa našim postojećim “emotivnim znanjem i davno usvojenim stavovima” biva prihvaćena, a ona koja nije odmah se kritikuje, osporava i vrlo brzo odbacuje.

Nezgodno, zar ne? Da, ali ja stvarno želim promenu! Kako se to radi?

Najjednostavniji način da zaobiđemo “kritičku osobinu naše svesti” nalazi se u postupku “osećanja i iskazivanja’’ sopstvenih osećanja bez ikakvog analiziranja i tumačenja. Radeći to, mi spontano transforišemo intenzitet svojih osećanja i kreiramo prostor za nova tumačenja i nove odgovarajuće stavove.