UNUTRAŠNJA PROMENA

Kao što sam već pojasnio, tumačenje situacija predstavlja vrstu transa koji vam ne dozvoljava da fizičku realnost vidite u nekom drugom svetlu, osim u onom koji je u skladu sa tim i takvim vašim tumačenjem. Pošto su tumačenja direktna posledica postojećih neiskazanih osećanja i uverenja, prvi neophodni korak u procesu unutrašnje promene jeste oslobađanje osećanja, a nikako njihovo dodatno tumačenje.

Iz ovog proizilazi sledeća zakonitost: „Nivo uspeha u procesu unutrašnje promene direktno je srazmeran količini prihvaćenih i oslobođenih osećanja.“

Ponovo pročitajte i dobro zapamtite ovu zakonitost jer ona objašnjava i određuje koliko ćete biti uspešni, kako u svojoj ličnoj transformaciji, tako i u svakoj sferi svog života. Osećanja su ta koja upravljaju vašim postojećim znanjem. Vaše postojeće znanje je ono što stvara vaše „tumačenje“ svega što vam se dešava u životu.

Kod većine ljudi ova zakonitost izaziva otpor jer se nalazi u direktnoj suprotnosti sa njihovim postojećim znanjem kojim se služe pri tumačenju svega što im se dešava.

Taj otpor samo dodatno potvrđuje koliko je ova zakonitost tačna, jer da nije, oni ne bi ni osetili taj otpor i požurili da ga svojim tumačenjem ospore. Evo i objašnjenja zbog čega je to tako.

Čovek se može promeniti samo onoliko koliko je sposoban da prihvati i promeni svoja osećanja. Osećanja su ta koja održavaju njegova uverenja realnim. Čovekova uverenja uvek definišu njegovo tumačenje fizičke realnosti, koje stvara njegovu ličnu „objektivnu realnost“.

   Osećanja & Uverenja

Prihvatajući i oslobađajući svoja osećanja, vi otvarate put ka promeni svojih uverenja koja definišu vašu „objektivnu realnost“, a samim tim i vaše mogućnosti u životu. Nažalost, većini ljudi je teško da se odluči i započne sa ovim jednostavnim procesom promene. Evo zbog čega:

 # sva naša razmišljanja i tumačenja zasnovana su na našm postojećim osećanjima i uverenjima koja nam deluju sasvim „realnim“, bez obzira na to koliko su pogrešna. Drugim rečima, naša unutrašnja dešavanja upravljaju svim našim naizgled svesnim odlukama i pratećm reakcijama;

 # u skladu sa svojim postojećim osećanjima i uverenjima, mi pronalazimo svoje izgovore, odnosno „logične razloge“ zbog čega je promena za nas teška ili čak nemoguća;

 # naša postojeća osećanja i uverenja konstantno nas usmeravaju na tumačenja koja podržavaju naše viđenje „objektivne realnosti“. Sve što je suprotno tome, mi a priori osuđujemo, osporavamo i vrlo često odbacujemo kao nemoguće;

 # intelektualno posmatrano, mi se slažemo da postoje mnoge stvari koje bi želeli da promenimo, ali nam se čini da, kad smo mi lično u pitanju, naša „objektivna situacija“ ipak je drugačija nego kod drugih ljudi.

Ovakva intelektalna gimnastika neminovno dovodi do odbijanja i odbacivanja svake nove ideje koja ugrožava našu postojeću „objektivnu realnost“.

Uzmimo za primer ljude koje muči depresija. Posmatrano iz ugla depresivne osobe, njena životna situacija i dešavanja kroz koja je prošla deluju kao savršeno dobri razlozi da sve oko sebe vidi crno.

Ovakvo tumačenje „objektivne realnosti“ važi za svaku vrstu neprijatnog stanja i destruktivnog ponašanja. Precizno rečeno, racionalna i logična objašnjenja svakog ljudskog problema uvek su bazirana na našim postojećim osećanjima i uverenjima kojima ih mi objašnjavamo i time opravdavamo naše današnje stanje i ponašanje.

   Stavovi su posledica iskustva 

Psiholologija stavove definiđe: „Stav je socijalizacijom stečena, relativno trajna mentalna dispozicija, koja se ispoljava kao tendencija da se misli, oseća i postupa na određeni način.“ Vrlo jasno, zar ne? :(

U toj njihovoj definiciji nigde se ne spominje zakon „uzrok-posledica“, koji važi, kako u prirodi, tako i kod ljudi. Što će reći, uzrok svakog našeg ponašanja i svih naših stavova o nečemu direktna je posledica naših osećanja pokrenutih situacijama iz naše prošlosti kao i postojećih uverenja stvorenih tumačenjem tih iskustava.

Možda ovaj podatak za nas ne bi imao neku posebnu važnost kad naši sadašnji stavovi i uverenja ne bi izazivali sve naše loše reakcije i negativna razmišljanja. To nam govori da sva naša sadašnja uverenja i stavovi nisu reakcija naše svesti.

Upravo iz tog razloga ljudima je toliko teško da ih promene svojim svesnim naporom i logičkim razmišljanjem. Stavovi su reakcija naše podsvesti, zasnovani na našim telesnim senzacijama/osećanjima i već usvojenim tumačenjima tih senzacija.

Naša podsvest pamti sva naša životna iskustva, od rođenja do danas. Podsvest je apsolutno posvećena očuvanju naših postojećih usvojenih stavova i tumačenja, kako onih o životu, tako i onih o nama samima. Pritom naša podsvest ne priznaje našu sadašnju svesnu logiku i podelu na „dobre i loše stavove“, već poznaje i priznaje isključivo i samo naša osećanja.

To važi za sve naše stavove, posebno za one koje danas svesno tretiramo kao loše i koje bismo želeli da promenimo. To se dešava zato što svaka nova informacija ili ideja koja je u skladu sa našim postojećim, već usvojenim stavovima odmah biva prihvaćena, dok ona koja im protivreči (ono što danas svesno želimo) odmah biva izložena kritici, osporava se i odbacuje.

To je direktna demonstracija „kritičke osobine naše svesti“... Koja je direktna posledica naših postojećih osećanja i njihovih pratećih objašnjenja – naših stavova!