EMOTIVNA HARMONIJA

Učenje i praktikovanje novih veština uvek nas dovodi do novih rezultata. Uspostavljanje „emotivne harmonije“ veština je koja se ogleda u premeštanju fokusa sa dosadašnjeg, uobičajenog, procesa razmišljanja na konkretan rad sa svojim osećanjima.

Ljudi koji nose etiketu „anksiozni“, obično kažu da osećaju pritisak ili stezanje u grudima, lupanje srca i plitko dišu. Ove telesne senzacije nedvosmisleno dokazuju da je anksioznost mnogo više od te apstraktne reči. Za te ljude, to je nešto vrlo živo, nešto što se može fizički osetiti.

Kada jednom konstatuju, prihvate, iskažu i oslobode ono što fizički osećaju, automatski dobijaju telesno olakšanje, koje potom vodi do njihovog mentalnog opuštanja.

   Da li sam ja etiketa?

Ljudi koji nose etiketu „depresivni“, uglavnom često primećuju u svom telu kako ih nešto pritiska i guši ili pak osećaju neku prazninu koja prosto iz njih isisava snagu i volju za životom. Pa ko se ne bi osećao depresivnim sa takvim senzacijama u svom telu?!

Ljudi koji su tužni osećaju težinu i bol u predelu oko srca. Sve one koje muči strah, pričaju o nelagodnosti i nervozi u svom stomaku ili dijafragmi.

Znači, svako „loše“ (negativno) stanje nije samo „etiketa“, već se odlikuje vrlo konkretnim telesnim pokazateljima, odnosno senzacijams, koje ljudi osećaju.

Pitanje glasi: šta se prvo javlja, senzacija u našem telu ili svesno tumačenje te senzacije, tj. etiketa? Odgovor je očigledan: kad nema telesnih senzacija, nema ni potrebe za tumačenjima, tj. etiketama. Sve te etikete i stručne definicije samo su niz reči, koje nisu u stanju da promene niti da reše postojeće činjenično stanje, tj. naše telesne senzacije (osećanja).

   Kome danas verovati?

To je situacija u kojoj su nas psihologija i savremena medicina potpuno izneverile. U osnovi, zdravim ljudima koji traže pomoć zbog svojih neprijatnih telesnih senzacija/osećanja, kao što su tuga, strah, bes, nesigurnost ili slično, rutinski se prepisuju hemijski preparati koji ne rešavaju uzrok, nego samo privremeno umrtvljuju te telesne senzacije, odnosno osećanja.

Dodavanjem hemikalija u svoje telo, mi dobijamo privremeni efekat, osećamo olakšanje dok ih konzumiramo, ali ovi lekovi u suštini ništa ne leče već samo blokiraju našu prirodnu sposobnost osećanja sopstvenih telesnih senzacija, koje nam služe da prepoznamo i zadovoljimo svoje potrebe.

Osim toga stručna objašnjenja ili etikete koje dobijamo vrlo često postaju ograničavajući epiteti naše ličnosti i samoispunjavajuće prognoze naše neadekvatnosti. Zbog njih se osećamo nemoćnim i stičemo uverenje da smo bez tih hemikalija hendikepirani. Kakva tužna i patetična neistina…

Neistina, zato što su osećanja sastavni deo nas i našeg života. Ona predstavljaju govor našeg tela i bez njih se ne može živeti. Samim tim, pravi i jedini način da se čovek oslobodi etikete jeste da oslobodi svoja „loša osećanja“, ona koja su dovela do toga da vam neko zalepi tu etiketu. Kad jednom počnete da oslobađate svoja loša osećanja, pozitivni rezultati se osećaju odmah.

   SAMOPOUZDANJE

„Naš život se bavi isključivo nama. Naš život se nikad ne bavi „drugima“ to je samo naša iluzija.“

Sve što se dešava nama lično, isključivo je naš život. Samo ga mi možemo živeti, osećati i učiniti savršenim za sebe jer niko drugi nikad ne može osetiti naša osećanja koja nam potvrđuju da li je nešto dobro ili loše. Svaki pokušaj da živimo nečiji tuđi život i osećamo nečija tuđa osećanja vodi nas u bol i patnju zato što se tada odričemo kontrole nad svojim životom i svojim osećanjima. To posebno važi za našu sigurnost u sebe i svoje sposobnosti – naše samopouzdanje.

Ono što svi ljudi konstantno traže, sigurnost, odlučnost i poverenje u sebe, ne nalazi se negde napolju, već unutar njih samih. To su naša osećanja u vezi sebe.

Pritom naš svesni um ne prepoznaje naša osećanja kao uzrok našeg stava „nisam siguran u sebe“. Ne prepoznaje ih zato što naša svest ne stvara naša osećanja već ih samo konstatuje i tumači u skladu sa našim postojećim znanjem. Koristeći emotivni fokus, vi dobijate šansu da oslobodite svoja 'neprijatna osećanja' koja izazivaju nesigurnost, stvarajući ideju o manjku samopouzdanja.

   Emotivni Fokus = Puno Samopouzdanje

Baveći se sobom na ovaj način mi svaku situaciju sagledavamo iz potpuno novog ugla. Koristeći tehnike emotivnog fokusa, mi iznova gradimo najbitniji odnos u svom životu – odnos sa samim sobom.

Onog trenutka kad odlučimo da preuzmemo na sebe odgovornost za sve što nam se dešava, za sve svoje reakcije i ponašanja dolazimo u poziciju da zadržimo sve što nam se kod nas sviđa i oslobodimo se svega što nam smeta.

Tad automatski prestajemo da tražimo krivca u drugim ljudima, pa samim tim nema više lažnih nada i nema gomile razočaranja. Sve je u lično našim rukama i Mi imamo punu moć upravljanja sopstvenim životom – totalno samopouzdanje!