OSEĆANJA BRIŠU LOGIKU

Što pre u praksi proverite ovu izjavu, to će pre vaš život postati bolji. Vaša osećanja uvek mogu nadvladati vašu logiku, racio i snagu volje. Na primer, pokušajte da racionalizujete sami sa sobom kada ste besni, uvređeni ili razočarani!

Šta se tada dešava sa vašom logikom? – Ništa, osećanja prosto kipe u vama. Osećanja jednostavno ne slušaju našu logiku. Ljudi se stalno pitaju zašto je to tako.

Odgovor je vrlo jednostavan – zato što vi ne želite da prihvatite i osetite svoja osećanja. Ne želite da ih prihvatite takva kakva jesu nego ih stalno potiskujete, etiketirate i odbacujete. Zašto bi onda vaša osećanja slušala i prihvatala vašu logiku?

Umesto da ih prihvatite, vi, slušajući objašnjenja i tumačenja takozvanih autoriteta, sopstvena osećanja nazivate lošim i negativnim.

   Osnovna osećanja - Ljubav & Neljubav

Ljudi su naučeni da dele svoja osećanja na dobra i loša. Dobra osećanja povezuju se sa lepim i prijatnim stanjima, poput ljubavi i zadovoljstva.

Osećanje ljubavi je praćeno opštim stanjem otvorenosti, mira, dobrote i inspiracije. Iz tog razloga, kada nas tretiraju neljubazno, osećamo bol i povređeni smo. Analogno tome, kada se mi ponašamo neljubazno, tada osećamo krivicu. Kada one koje volimo ugrožavaju i tretiraju neljubazno, osećamo strah i bes. I na kraju, kada izgubimo one koje volimo, mi osećamo tugu.

Navedeni primeri nedvosmisleno pokazuju da su naša „loša osećanja“ uvek i neraskidivo povezana sa osećanjem ljubavi.

U suštini, to znači da čovek ima samo dve vrste osećanja: Ljubav i Neljubav. Ljubav nas ispunjava prijatnim senzacijama, a njen nedostatak pokreće u nama one neprijatne.

 Bilo da su senzacije koje osećamo prijatne ili neprijatne, one uvek predstavljaju primarni uzrok koji pokreće naše razmišljanje i tumačenje svega što nam se dešava.

   Osećanja jesu ključ svega...

Da ponovim: bukvalno svaka naša reakcija i ponašanje posledica su nekog našeg osećanja i kao takva predstavljaju naučenu reakciju. To znači da svaka naša današnja reakcija nije obavezno ispravna, već je jednostavno višestrukim ponavljanjem naučena. A, sada dobra vest:

Sve što je naučeno može se ispraviti i naučiti pravilno.

Deca uvek u početku imaju problema sa razumevanjem svojih osećanja sve dok im „autoriteti“ ne objasne i pokažu „šta treba“ da rade sa njima. Kao posledica takvog učenja, kod ljudi se, kad odrastu, javlja veliki problem u vezi sa „osećanjem“ svojih osećanja. Što će reći, deca imaju problem sa emocijama (tumačenjem), a odrasli sa samim osećanjima.

To se dešava zato što smo od malih nogu programirani na način da nam je svaki vid ispoljavanja neslaganja i neposlušnosti prema onome što nam „autoriteti“ nalažu prosto nedopustiv i neprihvatljiv.

   Ono čuveno uverenje: Tako treba :(

U skladu sa tim, mi svoja iskrena osećanja progutamo, oćutimo i potisnemo. Vremenom i stalnim ponavljanjem logičnih tumačenja od strane „autoriteta“, takvo ponašanje postaje naše uverenje – „tako treba“.

Međutim, istina glasi: „tako ne treba“, upravo zato što je svako naše osećanje sastavni deo našeg tela, a samim tim i našeg života i naše svesnosti i sve dok osporavamo neki deo sebe, mi automatski stvaramo svoju unutrašnju disharmoniju, odnosno održavamo živim i aktivnim osećanja koja čine da se osećamo loše.

Ovo znači da naša lična uverenja, bez obzira na to koliko logično i racionalno zvučala, obično nisu istinita, nego moraju biti testirana i proverena u praksi.

   Zakon "Akcije & Reakcije"

Podsetimo se na trenutak zakona „akcije i reakcije“. Ako nam se nešto ne sviđa, naše telo reaguje senzacijama nelagodnosti koje nas prosto upućuju da preduzmemo akciju i nešto promenimo. Ako nas nešto plaši, telo luči adrenalin da bi nam omogućilo da se borimo ili bežimo. Takve i slične telesne reakcije primeri su zakona akcije i reakcije, odnosno zakona „uzrok-posledica“.

To nam direktno pokazuje da sve naše telesne senzacije (osećanja) jednostavno traže da budu iskazane i oslobođene, a ne osporavane i potiskivane, zato što smo naučeni da „tako treba“. Ovaj naš unutrašnji (emotivni) konflikt predstavlja osnovu većine zdravstvenih i psiholoških problema koje u životu imamo.

   MEDICINA & FARMACIJA

Svet u kome danas živimo najvećim delom je baziran na surovom, proračunatom materijalizmu. Sve se posmatra i tumači kroz novac i materijalne vrednosti i zato se sve tretira čisto mehanički, bez ikakve empatije i bez iole duhovnosti.

Medicina kao nauka začeta je pre mnogo vekova sa plemenitom idejom da pomogne i ubrza čovekovu prirodnu sposobnost izlečenja, tj. ozdravljenja. Ova nauka se razvijala zajedno sa svim ostalim ljudskim delatnostima, koje su se vremenom pretvorile u prave industrije.

Nauka koja je u početku bila primer humanosti i dobrote vremenom je rasla, dobijala na važnosti i na kraju i sama postala industrija. U toku tog razvoja, onaj njen isprva marginalni deo, koji se sastojao u spravljanju raznih melema, masti i čajeva, takođe je rastao, razvijao se, mutirao i vremenom postajao sve unosniji i samostalniji.

Kako je vreme prolazilo, a novac i modeli (in)direktne kontrole preuzimali primarnu ulogu u ljudskom društvu, tako se medicina sve više pretvarala samo u ispostavu onoga što je nekad bilo njena marginalna delatnost – farmacija. Farmaceuti su vremenom od marginalaca narasli i postali super profitabilna industrija. Toliko unosna da su ustoličili sebe u prave gospodare života i smrti – Demonstraciju doživljavamo svakog dana!