UNUTRAŠNJI NIVO UMA – PODSVEST

Ovo je nivo uma pomoću kojeg mi upravljamo svojim telom i svojim životom. Podsvest se nikad ne bavi spoljnim svetom, nego isključivo nama i našim životom. Ona nas pokreće i barata informacijama koje stižu iznutra, odnosno iz našeg tela. Dešavanja unutar našeg tela jedino je što je zanima. Te unutrašnje informacije manifestuju se u obliku telesnih senzacija koje osećamo i zato ih nazivamo osećanjima.

Podsvest živi van realnog vremena. To znači da za nju ne postoji prošlost i budućnost, već samo sadašnjost. Šta god da nam se dogodilo u prošlosti, zauvek je ostalo urezano u našoj podsvesti i ubuduće postoji u njoj kroz naša osećanja kao da se to isto dešava upravo sad, ovog trenutka.

   Model operativnog sistema

Da biste bolje razumeli kako ovaj nivo uma funkcioniše, najjednostavnije je da ga uporedimo sa kompjuterom, upravo zato što kompjuter funkcioniše po istim principima kao naš um. Vi znate da kad kupite novi kompjuter i pokušate nešto da radite sa njim, ne desi se ništa, upravo zato što u novom kompjuteru nema svih onih programa koji su vama potrebni. Znači, da bi kompjuter radio, mora imati instalirane određene programe. Kad ih instalirate, on će raditi, koristeći te programe.

Upravo je to način i princip po kome radi i naša podsvest. Ona je u stvari perfektni biološki kompjuter. Svakoga dana mi programiramo svoj kompjuter kroz naša životna iskustva. Kada smo se rodili, naši kompjuteri su bili skoro potpuno prazni, bilo je nekoliko programčića koji su pokretali naše vitalne funkcije i to je sve. Od tada, mi svakog dana, slušajući, gledajući i učeći, upijamo razne informacije i tako instaliramo nove programe.

   Opstanak je prioritet podsvesti

Osnovni zadatak i glavni prioritet podsvesti jeste naš opstanak. Podsvest obavlja svoj zadatak tako što prilagođava naše reakcije onome što smatra neophodnim za naš opstanak.

Podsvest je potpuno bukvalan deo uma koji pamti apsolutno sva dešavanja u nama i oko nas 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, svih 365 dana u godini. Kompletan naš život od prvog trenutka ostao je zabeležen u našoj podsvesti.

Osnovno pravilo naše podsvesti je sledeće: ona nas održava ovakvim kakvi smo danas, na osnovu programa koji se već nalaze u nama. Na primer, ako naša podsvest na osnovu naših životnih iskustava smatra da smo debeljuce, mi to i jesmo. Ako smatra da smo vitki, pušači, nesrećni ili pak srećnici, onda mi to za sebe definitivno jesmo. Podsvest stalno pregledava naša životna iskustva i potvrđuje naša uverenja o nama samima.

   Automatske reakcije

U podsvesti su sačuvane „automatske reakcije“ na buduće razne životne situacije. Ove automatske reakcije posledica su sličnih situacija koje su nam se već desile u životu, a sačuvane su da bi služile kao model ponašanja za obavljanje osnovnog zadatka naše podsvesti, a to je naš opstanak, tj. preživljavanje.

Sve one stvari koje radimo automatski, bez razmišljanja, kontrolisane su iz podsvesti. Tu su smeštene sve naše navike, kako dobre, tako i loše. Upravo zato nam je toliko teško da se snagom volje oslobodimo loših navika i destruktivnih ponašanja.

Nažalost, kod većine ljudi, nakon godina negativnog programiranja, jedna od osnovnih karakteristika podsvesti jeste negativnost. Nastala i razvila se usled silnih sugestija koje su godinama slušali i ponavljali sami sebi: „ti si nesiguran“, „baš si debeo“, „odustani“, „ne vredi ni pokušavati“, „baš si nesposoban“, itd.

Njihova podsvest je usvojila te i takve sugestije i pretvorila ih u uverenja, odnosno u „njihovu istinu“. To se dešava zato što u trenutku i vremenu kad su prvi put čuli te i takve sugestije, nisu imali dovoljno znanja i životnog iskustva da ih odbace kao netačne i katastrofalno loše po sebe.

   Promena jeste veliki izazov

Onog dana kad odluče da je vreme za pozitivne promene i krenu s mnogo entuzijazma da bombarduju sebe „lepim i pozitivnim sugestijama“ o sreći, uspehu i zdravlju, ispostavi se da nema promene.... Ali, zašto?

Pa oni iskreno žele da promene sebe, međutim mi ne možemo promeniti svoje rezultate ili programe ponašanja ni logičnim argumentima, ni snagom volje, već jedino ako se pozabavimo svojim osećanjima i stavovima vezanim za trenutke nastajanja tih programa.

Drugim rečima, sve dok je naš um programiran da radi stvari na određeni način, nikakvo svesno tumačenje ni pokušaj analize naših spoljnih faktora neće napraviti željenu promenu.

Evo u čemu je poenta. U potpuno istom, sadašnjem vremenu i okruženju, svako od nas ima svoj doživljaj sebe i sveta u kome živi. Interesantno je da se bez obzira na ta naša lična, vrlo često potpuno suprotna tumačenja tog sveta, on se ne menja, već ostaje takav kakav jeste. Jedina razlika je u našem ličnom doživljaju sveta.

   Emotivni fokus - Unutrašnja navigacija

Doživljaj sveta razlikuje se zbog razlike u izboru „emotivnog fokusa“. To znači da vaš izbor emotivnnog fokusa stvara „vaš doživljaj sveta“. Jednom stvoren, on ostaje takav kakav je kao „lično vaša istina“ o svetu sve dok ga ne promenite na onom nivou uma na kome je nastao, tj. na podsvesnom nivou.

Sve što nam se dešava u životu rezultat je našeg znanja i uloženog rada. S druge strane, pak, naša razmišljanja, tumačenja i stavovi o životu posledica su, tj. rezultat, naših osećanja. Osećanja kreiraju stavove, a naši stavovi definišu naš doživljaj života. U skladu sa tim, zadovoljstvo je rezultat, zdravlje je rezultat, ali isto tako, i naša bolest je samo rezultat.

Kakve god rezultate da postižete, bez obzira na to da li su po vašem sadašnjem svesnom tumačenju pozitivni ili negativni, uvek imajte na umu da su oni jednostavno refleksija vašeg unurašnjeg sveta. Zato, ako želite da napravite promene u svom životu, prvo što treba da uradite jeste da se fokusirate na sebe i svoja osećanja.

   Osećam se fenomenalno

Svaka informacija koja stiže spolja izaziva neke telesne senzacije (osećanja). Većina spoljnih informacija je neutralna pa su samim tim i telesne senzacije takođe neutralne. To osećanje ljudi obično nazivaju „normalnim osećanjem“. Kažu „osećam se normalno“. – „Super, znači nisi lud!“

Sa druge strane, kad neke informacije izazovu u telu neprijatne senzacije (osećanja), mi tada, u skladu sa prethodno prihvaćenim vaspitnoobrazovnim modelom, zbog nemogućnosti svesne evaluacije (procene) istih pomoću nijednog svog čula, mi automatski te senzacije nazivamo lošim osećanjima te ih tako i tumačimo.

Ovo se dešava zato što naša osećanja, odnosno telesne senzacije, su informacije koje do svesti ne dolaze uobičajenim putem, preko naših čula, i zato one prosto zbunjuju našu svest, koja jednostavno ne zna šta da radi sa njima te ih zato potiskuje i ignoriše.

   Ne vidim, ali ipak osećam

Međutim, to ignorisanje nikad ne može trajno ukloniti naša neprijatna osećanja. Ona su i dalje u nama i gomilaju se, ali pošto ne postoji način da se uradi njihova evaluacija pomoću nekog od pet čula, svest uporno nastavlja da ih odbacuje i potiskuje, tumačeći ih zbog svog neznanja kao nešto loše, negativno i neprihvatljivo.

Ali, to nije sve, svest pri tome vodi neverovatno agresivnu reklamnu kampanju promovišući sva moguća tumačenja i objašnjenja vezana za spoljni svet i ljude iz našeg bližeg i daljeg okruženja, pronalazeći u njima „prave razloge“ naših loših stanja.

Ključna pitanja su: Koga to naša svest pokušava da ubedi? & Naravno, kome se to naša svest obraća u toj komunikaciji?  - Isključivo i uvek nama lično!