SPOLJNI NIVO UMA – SVEST

Ovo je nivo uma koji upravlja našim čulima, a to su vid, sluh, ukus, miris i dodir.

Sva naša čula okrenuta su i usmerena ka spoljnom svetu. Samim tim, glavni zadatak svesti jeste sakupljanje informacija iz spoljašnjosti.

U procesu prikupljanja raznovrsnih informacija putem čula, svest ima važan ulogu koja se sastoji u savladavanju znanja i veština koje su nam neophodne da bismo opstali u tom svetu.

Međutim, ne zaboravite da, pošto svest nije jedini nivo uma, samim tim sve informacije koje stižu iz spoljašnjeg sveta porede se sa onim unutrašnjim, već postojećim, znanjem o njima.

Pritom je vrlo važno napomenuti da se ovo poređenje ne vrši na osnovu naše svesne podele na dobro i loše, pozitivno i negativno, nego na osnovu snage već poznatog, postojećeg utiska. Drugim rečima, naše postojeće iskustvo o nečemu uvek ima prioritet, bez obzira na to kako bismo mi sada, sa današnjim znanjem o svetu, želeli da se osećamo i ponašamo.

   Mislim da znam, a ne znam

To naše inicijalno, već postojeće, znanje formira i definiše naš unutrašnji - telesni doživljaj stvarnosti.

Mogućnost poređenja novih informacija sa već postojećim znanjem pokreće tzv. „kritičku osobinu svesti“, koja u suštini predstavlja „demonstraciju“ našeg postojećeg znanja na delu.

Ova kritička osobina svesti aktivira se zbog naših sadašnjih, postojećih osećanja, uverenja i stavova, koji predstavljaju naše znanje koje smo sticali od početka svog života.

Svest se bavi našim spoljnim (fizičkim) društvenim životom. Ona prima informacije iz spoljnog sveta putem naših pet čula, a to su vid, sluh, ukus, miris i dodir. Svest funkcioniše na racionalan i analitički način zato što se stalno bavi informacijama koje se mogu analizirati i proveriti pomoću nekog od navedenih čula.

   Informacija je suštinski neutralna

Svaka informacija koju možemo proveriti, proceniti i evaluirati pomoću nekog čula, deluje nam realno, logično i racionalno. Međutim, nijedno od naših čula ne deluje unutar našeg tela. Upravo zato stalno nam se dešava da one informacije koje nam do svesti ne stignu putem čula, zbunjuju našu svest.

Za informacije koje naša svest primi, a koje ne dođu iz spoljašnjosti, ostaje samo jedna mogućnost tumačenja – da se protumače kao naše unutrašnje informacije, informacije koje šalje naše telo kako bi nas obavestilo o nečemu. Te informacije su nešto što mi osećamo, drugim rečima, telesne senzacije koje se nazivaju „osećanja“.

Svest radi po sledećem principu. Ono što primećujemo svojim čulima, to postoji i to možemo razumeti. Sve druge informacije koje stižu do svesti, ali ne putem čula, potpuno zbunjuju svest.

Svest ima nekoliko bitnih osobina koje utiču na naš doživljaj stvarnosti.

   Analitičnost je prva osobina svesti.

Ona se ogleda u sposobnosti svesti da analitički posmatra svaku situaciju u kojoj se nađete, rastavlja je na delove i traži u svojoj internoj bazi podataka (vaša prošla iskustva) adekvatno rešenje. To pretraživanje interne baze podataka (vašeg postojećeg znanja) odvija se velikom brzinom, a pošto u vama već postoje stara iskustva i reakcije za skoro svaku situaciju u kojoj se nađete, postojeće reakcije automatski se primenjuju.

   Racionalnost je sledeća osobina

Ona čini da vi uvek imate nekakvo objašnjenje za sve svoje reakcije, razmišljanja i ponašanja bez obzira na to da li su dobra ili loša (nervoza, pušenje, gojaznost, itd.). Ova osobina svesti javlja se kao posledica vašeg postojećeg znanja, pa samim tim, u skladu sa njime, vaša svest ima prateća objašnjenja.

Međutim, najveći problem sa tim „racionalnim objašnjenjem“ nekog lošeg ponašanja jeste taj što to objašnjenje nikad nije pravo. Na primer, pušači kažu „pušim zato što me to smiruje, daje mi vremena da razmislim“ i sl. Debeli ljudi kažu „ja sam debeo zato što imam problem sa hormonima, usporenom probavom …“ itd. Naravno, sigurno primećujete da svi ti navedeni razlozi nikad nisu oni pravi, nego isključivo njihovi lični razlozi i objašnjenja. Lični su zato što su posledica njihovog ličnog znanja.

   Ja u školu idem...

Jedna od najlepših osobina svesti jeste stalna želja za učenjem i ličnim razvojem. Ovo je izuzetno važna osobina svesti. Ta želja za učenjem, razvojem i stalnim napretkom jeste gorivo koje nas pokreće na akciju. Zahvaljujući toj želji, mi smo prohodali, progovorili i naučili na stotine novih veština u prvih desetak godina svog života.

Međutim, kako smo odrastali i polako se punili znanjem i informacijama o svemu što nas okružuje, tako se naša nekad neverovatna želja za učenjem i razvojem polako smanjivala. Ipak, pošto bez obzira na svoju današnju veličinu, ta želja i dalje ima sve one superiorne karakteristike sa početka našeg života, bilo je potrebno dati joj adekvatno ime.

   Čuvena "snaga volje"

Tako dolazimo do sadašnje situacije, gde naša odluka da se promenimo i naučimo nešto novo zavisi od snage naše volje. Pri tome, ta čuvena „snaga volje“ traje onoliko dugo koliko traje adrenalin koji se izlučio sa idejom o promeni – znači, vrlo kratko. To već znate. Međutim, da li znate zašto snaga volje traje kratko?

Upravo zato što svaki put kad poželite nešto da promenite u svom životu, ta vaša želja se suočava sa vašim postojećim znanjem i stavovima na tu temu, tj. sa kritičkom osobinom vaše svesti. Na primer, vi možete reći: „Baciću cigarete i baš ništa me neće naterati da ih ponovo zapalim!“, ili možete reći sebi: „Od danas jedem samo kada sam stvarno gladna“. Najzabavnije od svega jeste to što vi to stvarno želite, ali...

Eh, pa svi znamo koliko to obično traje pre nego što vas neko „iznervira“ i vi zapalite jednu… ili uđete u frižider i zaključate vrata za sobom.

   Ali, adrenalin traje kratko

Svi ovi svesni pokušaji traju upravo onoliko koliko traje količina adrenalina stvorena onom lepom idejom i željom. Ali, onog trenutka kad adrenalin izvetri, uključuje se kritička osobina vaše svesti i vi počinjete da osporavate tu ideju. Polako krećete da nabrajate sve svoje razloge zbog kojih treba da zapalite jednu ili da pod hitno nešto prezalogajite. Istina, zar ne? Dakle ta čuvena snaga volje, baš i nije neka snaga.

Da rezimiramo: Svest funkcioniše na racionalan i analitički način zato što se stalno bavi informacijama koje se mogu analizirati i proveriti pomoću nekog od pet čula. Ta mogućnost provere i poređenja novih informacija sa već postojećim znanjem automatski pokreće kritičku osobinu naše svesti.

   Svest se uvek bavi drugima!

Kritička osobina svesti aktivira se zbog vašeg postojećeg znanja koje ste sticali od početka svog života. Svest radi po principu: ono što primećujem svojim čulima, to postoji i to razumem. Sve druge informacije koje stižu do svesti, ali ne putem čula, potpuno zbunjuju našu svest.

Upravljajući našim čulima, svest nam omogućava da učimo i funkcionišemo u spoljnom svetu. Kada dosegnemo određenu tačku sopstvene evolucije, mi počinjemo da učimo o sebi.

Ovaj spoljni, svesni nivo uma, okružuje njegov unutrašnji nivo (podsvest), koji se nikada ne bavi spoljnim svetom, nego isključivo nama lično.